Википедија

Српска патријаршија у Сремским Карловцима — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
sp
Ред 27:
| Карта = [[Датотека:KuK Nichtunierte.jpg|270п|Територија Карловачке патријаршије 1909, означена розе бојом]]
}}
Карловачка патријаршија је била патријаршија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у периоду између 1848. и 1920. године. Настала је 1848. године, када је [[Карловачка митрополија]] подигнута у ранг патријаршије<ref name="Magoci">Paul Robert Magocsi: Historical Atlas of Central Europe, University of Toronto Press, 2002 <br>''"Then, in 1766, when the Ottomans abolished Pec, the Karlovci province became an independent body, eventually with six suffragan bishops (Novi Sad, Timisoara, Vrsac, Buda, Pakrac, and Karlovac), known as the Serbian Orthodox Slav Oriental Church, which after 1848 was raised to the status of a patriarchate."''</ref><ref>Radmila Radic: Serbian Christianity in The Blackwell Companion to Eastern Christianity edited by Ken Parry, John Wiley & Sons, May 10, 2010 page 235<br>
''There were the Patriarchate of Sremski-Karlovci (Karlowitz), established in 1848, which governed all the OrthodixOrthodox in the Kingdom of Hungary;''</ref> <ref>The Encyclopedia of Christianity, Volume 4 edited by Erwin Fahlbusch, Geoffrey William Bromiley, Wm. B. Eerdmans Publishing, 2005, page 88 <br>''Under the Habsburgs the Serbian metropolitan of SermskiSremski Karlovci also took the title formfrom 1848 to 1913 by imperial decree.''</ref>. Седиште Патријаршије је било у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. После 1920. Карловачка патријаршија је постала део Српске патријаршије са седиштем у [[Београд|Београду]]<ref name="Parry">Ken Parry: The Blackwell Companion to Eastern Christianity, John Wiley & Sons, May 10, 2010 page 235, Serbian Christianity chapter.<br>''"Until re-establishment of the Serbian Church in 1920 under the auspices of the Kingdom of Yugoslavia, there existed several independent church units of the Serbian Church: the Metropolitanate of Karlovac, the Metropolitanate of Montenegro, and the Serbian Churches in Dalmatia, Bosnia and Herzegovina, South Serbia, and Macedonia."''</ref>.
 
 
Ред 38:
На [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] 1948. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], Срби - поданици Аустро-Угарске монархије су прогласили Српску Војводину, тј. српску аутономну област унутар Монархије<ref>Barbara Jelavich: History of the Balkans, Cambridge University Press, Jul 29, 1983 page 316 <br>"In May 1848 Serbian national assembly attended by several thousand people met in Sremski Karlovci. The delegates chose Josip Rajačić as patriarch and Stephen Supljikac as vojvoda."</ref>. Карловачки митрополит [[Јосиф Рајачић|Јосиф Рајачић]] је проглашен за патријарха, чиме је [[Карловачка митрополија|Карловачка митрополија]] постала патријаршија. Рајачићу је титулу српског патријарха потврдио аустријски цар [[Фрањо Јосип I|Фрањо Јосип I]] 15. децембра исте године<ref name=AN>Aidan Nichols: Theology in the Russian Diaspora: Church, Fathers, Eucharist in Nikolai Afanasyev (1893-1966) CUP Archive, 1989 pages 49, 242</ref>.
 
У исто време је [[Фрањо Јосип I|Фрањо Јосип I]] потврдио [[Стеван Шупљикац|Стевана Шупљикца]] као српског војводу. Ове је потврде изнудила револуционарна 1848. година и аустријске тешкоће при гушењу Кошутове побуне у Мађарској. Шушљикац[[Стеван Шупљикац|Шупљикац]] и хрватски бан Јелачић су војно подупрли аустријског цара против Мађара<ref name=AN/>.
 
Положај [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и Срба у Аустрији и Мађарској је био регулисан одлукама царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]] а касније и цара Јосипа II. Јавни концил Српске цркве од 1769. је регулисао статус Срба и Цркве специјалним документом званим "Regulament" а касније "Deklaratorij" опубликованим 1779. Ова два документа су регулисала постојање и активности [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у Аустрији и Мађарској до 1868. године. Те исте 1868 аустријски цар Фрањо Јосип I је издао посебан едикт који је заменио претходна два документа и регулисао је положај Срба и Цркве све до краја Аустро-Угарске монархије 1918. године<ref>Mario Katic, Tomislav Klarin, Mike McDonald:Pilgrimage and Sacred Places in Southeast Europe: History, Religious Tourism and Contemporary Trends, LIT Verlag Münster, Jan 12, 2014 page 207</ref>.
 
Исте године када је проглашена Карловачка патријаршија, Румуни који су били под јурисдикцијом [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]] су прогласили одвајање њихове цркве од Српске православне цркве у Аустрији и Мађарској и успоставили митрополију своје цркве у Сибиу. Румунска митрополија у Сибиу је потврђена декретом аустријског цара 1873. године. На исти начин је Буковина одвојила своју цркву од [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и успоставила митрополију у Радаути 1873. године<ref name="Magoci"/>.
 
Седиште карловачких црквених поглавара са титулом патријарха било је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] где је на главном тргу, за потребе ове црквене области, подигнуто велелепно здање [[Патријаршијски двор у Сремским Карловцима|Патријаршијског двора]] (данашње седиште [[Епископ сремски|епископа сремских]]). Последњи карловачки патријарх, од [[1907]]. до [[1913]], био је [[Патријарх српски Лукијан|Лукијан Богдановић]]. Након његове смрти, патријаршијски трон је остао празан задњих седам година његовог постојања.
 
Године [[1920]]. оваКарловачка црквена областпатријаршија је спојена са другим српским обласним црквама у јединствену [[Српска православна црква|Српску патријаршију]].
 
== Епархије ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Српска_патријаршија_у_Сремским_Карловцима”