Народна скупштина Краљевине Југославије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
поништавам Измену од 24. фебруара 2014.
Ред 4:
 
== Састав ==
{{main|Народне скупштине Југославије}}
 
Народну скупштину су састављали [[Народни посланик|народни посланици]] које је народ слободно бирао општим, једнаким и непосредним гласањем. Народна скупштина се бирала на четири године. Мандат народног посланика је могао престати и раније у случајевима које је предвиђао изборни закон.<ref>Члан 54. Устава Краљевине Југославије (1931)</ref> Сваки народни посланик је представљао цео народ.
 
Народна скупштина се сазивала краљевим указом у престоници [[Београд]]у у редован сазив сваке године двадесетог октобра. Сама је прегледала пуномоћства својих чланова и одлучивала о њима. Бирала је за сваки сазив из своје средине своје часништво (председништво). Народна скупштина је функционисала у три сазива:
* [[Први сазив Народне скупштине Краљевине Југославије|-{I}- сазив]] од [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|Избора 1931]];
* [[Други сазив Народне скупштине Краљевине Југославије|-{II}- сазив]] од [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|Избора 1935]];
* [[Трећи сазив Народне скупштине Краљевине Југославије|-{III}- сазив]] од [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|Избора 1938]].
 
Бирачко право је имао сваки држављанин по рођењу или прирођењу, ако је навршио двадесет и једну годину старости. Активни [[официр]]и, [[подофицир]]и и војници под заставом нису могли вршити бирачко право нити бити бирани. О женском праву гласа је решавао закон.<ref>Закон није дозвољавао женама право гласа.</ref> Бирачко право би привремено губили: који су осуђени на робију (тамницу) или затвор дужи од годину дана док се не би повратили у права, који су осуђени на губитак часних права за време док траје та казна, који су под стециштем, који су под старатељством и који су пресудом изгубили бирачко право због изборних кривица. За народног посланика је могао бити изабран само онај који има бирачко право, без обзира је ли уведен у [[бирачки списак]]. Од сваког су се посланика тражили ови услови: да је држављанин по рођењу или прирођењу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]],<ref>Прирођени држављанин је морао бити настањен најмање десет година, рачунајући од дана прирођења.</ref> да је навршио 30 година старости и да говори и пише народним језиком. Губитак бирачког права би значио губитак мандата народног посланика. Народни посланици нису могли бити у исто време државни [[лиферант]]и или државни предузимачи. Активни државни чиновници нису се могли кандидовати за народне посланике. Полицијски, финансијски и шумарски чиновници, као и чиновници аграрне реформе, нису се могли кандидовати осим ако су то престали бити годину дана пре расписа избора. Министри, активни и на располагању, могли су се кандидовати.<ref>Чланови 55—58. Устава Краљевине Југославије (1931)</ref>
Линија 34 ⟶ 31:
 
[[Категорија:Политика Краљевине Југославије]]
[[Категорија:Народне скупштине Југославије|*]]