Otpornost materijala — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 10:
==Uvod==
===Spoljašnje i unutrašnje sile===
U [[Statika|Statici]] smo proučili uslove ravnoteže krutih (nedeformabilnih) tela pod dejstvom različitih sistema spoljašnjih sila. Spoljašnje sile mogu biti zapreminske i
Pojam apsolutno krutog tela je [[Apstrakcija|apstraktan]] pojam, a uveden je radi toga da bi se lakše shvatili osnovni zakoni kretanja i ravnoteže tela.Medjutim, čvrsta tela su deformabilna, ona pod dejstvom spoljašnjih sila menjaju svoj oblik i zapreminu. Ovo nastaje zbog toga što cela zapremina tela nije ispunjena materijom već je telo sastavljeno od odvojenih delica- [[Molekul|molekula]](diskretna sredina) koji su povezani medjumolekularnim (unutrašnjim) silama. Pri deformaciji tela menja se medjusobni položaj molekula pa se menjaju i unutrašnje sile koje teže da uspostave prvobitno stanje tela, dok se ne uspostavi ravnoteža izmedju spoljašnjih i unutrašnjih sila. Pri deformaciji tela pomeraju se i napadne tačke spoljašnjih sila, pa ove vrše rad koji se pretvara u potencijalnu energiju elastične [[Deformacija|deformacije]]. Sva čvrsta tela u izvesnoj meri imaju svojstvo elastičnosti jer se po prestanku dejstva spoljašnjih sila vraćaju u prvobitno stanje ako deformacije ne predju izvesnu- granicu [[
===Osnovne hipoteze i pretpostavke otpornosti materijala===
Konstrukcioni materijali od kojih se izradjuju delovi mašina i uredjaja nisu neprekidni, nisu homogeni u svim tačkama niti su izotropni (istih svojstava u svim pravcima). U procesu izrade i dobijanja gotovih delova u materijalu se javljaju različiti spoljašnji (površinski i zapreminski) i unutrašnji defekti. Kako se zakonitosti ovih pojava ne mogu ustanoviti, to se u Otpornosti materijala uvodi niz hipoteza i pretpostavki, koji isključuju ove pojave iz razmatranja. Ovo znaci da Otpornost materijala ne izučava realno telo vec njegov približni model. Eksperimentalna provera rezultata dobijenih na osnovu hipoteza i pretpostavki pokazuje da su ovi rezultati u dovoljnoj meri prihvatljivi za primenu u inženjerskim proracunima.
Ред 45:
U tehničkoj praksi najčešća naprezanja elemenata mašina i konstrukcija su sastavljena iz više osnovnih naprezanja. Iako ima vise osnovnih i složenih naprezanja ipak postoje samo dve vrste napona (normalni i tangencijalni) i dve vrste deformacija (izduženje i klizanje). Pri aksijalnom naprezanju i čistom savijanju imamo samo normalne napone, a pri smicanju i uvijanju imamo smo tangencijalne napone.
==Zadatak otpornosti materijala==
Otpornost materijala
Nauka koja proučava zavisnost izmedju spoljašnjih sila, oblik tela i vrste materijala, s jedne strane, sa naprezanjima (unutrašnjim silama) i deformacijom tela s druge strane naziva se Teorija elastičnosti. Ova grana Matematičke fizike koristi složen matematički aparat tako da su njena razmatranja skoro nedostupna mnogim konstruktorima u praksi. Medjutim, veći broj zaključaka Teorije elastičnosti mogu se elementarno izvesti na osnovu hipoteza o svojstvima materijala i deformacijama tela. Skup ovako dobijenih zaključaka čini posebnu naučnu disciplinu koja se naziva Otpornost materijala. Nedostatak ove discipline je u proizvoljnosti osnovnih pretpostavki, tako da nije uvek poznato do koje mere su ovako izvedeni zaključci primenjivi u tehničkoj praksi. Radi toga se zakoni Otpornosti materijala koriste samo za rešavanje problema gde postoji dugogodišnje i isprobano iskustvo.
Veliku primenu u Otpornosti materijala imaju zakoni Mehanike. Tako, na primer zakoni statike mogu se primeniti na črvsta tela koja miruju, jer se posle deformacije uspostavlja ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila.
==Spoljašnje veze==
*[https://sh.wikipedia.org/wiki/Mehanika Mehanika]
*[https://sh.wikipedia.org/wiki/Klasi%C4%8Dna_mehanika Klasična mehanika]
*[https://sh.wikipedia.org/wiki/Napor_%28mehanika%29 Napor(Mehanika)]
==Literatura==
Milan L. Gligorić, Slobodan M. Risić, Milorad N. Tankosić: "Mehanika", Viša elektrotehnička škola-Beograd,1997. godine.
| |||