Српска патријаршија у Сремским Карловцима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
Исте године када је проглашена Карловачка патријаршија, Румуни који су били под јурисдикцијом [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]] су прогласили одвајање њихове цркве од Српске православне цркве у Аустрији и Мађарској и успоставили митрополију своје цркве у Сибиу. Румунска митрополија у Сибиу је потврђена декретом аустријског цара 1873. године. На исти начин је Буковина одвојила своју цркву од [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и успоставила митрополију у Радаути 1873. године<ref name="Magoci"/>.
Аустријски цар [[Фрањо Јосип I|Фрањо Јосип I]] је имао пуну контролу над Патријаршијом тако да је 1882. године, супротно одлуци Црквеног конгреса и традиције православља, именовао [[Георгије Бранковић|Георгија Бранковића]] као патријарха Каловачке патријаршије. Тиме је аустријски цар дискредиовао црквену хијерархију у очима верника и охрабрио успон српске антиклерикалне Радикалне партије <ref>Bojan Aleksov: Religious Dissent Between the Modern and the National: Nazarenes in Hungary and Serbia 1850-1914, Otto Harrassowitz Verlag, 2006 pages 37-38<br>But too tight imperial control over the Karlovci Serb Patriarchate - as in the appointment of unpopular patriarchs - tended to discredit the hierarchy in the laity's eyes, further encouraging the rise of the anti-clerical Radical Party among Hungarian Serbs</ref>.
Седиште карловачких црквених поглавара са титулом патријарха било је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] где је на главном тргу, за потребе ове црквене области, подигнуто велелепно здање [[Патријаршијски двор у Сремским Карловцима|Патријаршијског двора]] (данашње седиште [[Епископ сремски|епископа сремских]]). Последњи карловачки патријарх, од [[1907]]. до [[1913]], био је [[Патријарх српски Лукијан|Лукијан Богдановић]]. Након његове смрти, патријаршијски трон је остао празан задњих седам година његовог постојања.
| |||