Едвард Мунк — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 36:
| држава_смрти =
}}
'''Едвард Мунк''' ({{јез-но|Edvard Munch}}, [[Међународна фонетска абецеда|IPA]] {{изговор|ˈɛdvɑɖ muŋk}}; [[Лотен]], [[12. децембар]] [[1863]] — [[Екели]], [[23. јануар]] [[1944]]) био је норвешки уметник, типичан представник [[Експресионизам|експресионизма]] у сликарству.
Мунк се служи линијама које се издужују и повијају, као и тоновима [[боја]] које делују меланхолично. Такву атмосферу створио је на сликама ''„Крик“, „Тескоба“, „На мосту“''. Прославио се у [[немачка|Немачкој]] у [[20. век|XX веку]], те на тамошње сликаре [[Експресионизам|експресионисте]] извршио знатан утицај.
Ред 49:
Едвард Мунк је такође био крхког здравља, често болестан, изолован и усамљен као дете. Растао је у сиромаштву, окружен бедом и друштвеним проблемима. Израстао је у вечито неспокојног, помало морбидног песимисту. Плашила га је самоћа људског бића, пођеднако у гужви велеграда као и пред узнемирујућом величином природе. Живео је под стално потиснутим осећањем панике и страха од болести и смрти.
Био је у вези са удатом женом. Дане је проведио у коцкарницама, расипништву, а касније није имао за основне потребе. Подлегао је разним пороцима, међу осталом и алкохолизму. Био је окружен опсесијама, болешћу, љубомором, паранојом и многим другим проблемима. Претрпео је здравствене проблеме са очима, који су у једном период његовог живота условили појаву слепила. Такође је дочекао и смрт оца на чију сахрану није отишао. Све су то били само неки од фактора на путу ка дубоком стању [[
== Сликарство ==
Сва та расположења Мунк преноси и на платно, служећи се [[
Године [[1880]]. уписао је студије Техничког факултета у [[Осло|Ослу]], али већ следеће године то напушта и посвећује се сликарству. Догодине почиње да учи сликарство, [[1881]]. године на Краљевској школи за дизајн. Међутим, тамо много импровизује и долази у сукоб са својим професорима, па и ту школу напушта о кратко време. Прикључује се групи самосталних сликара чији је циљ био продирање у најскривеније и најдубље делове психе. Почиње да прави мање изложбе, али није био посебно запажен. У [[Берлин]]у [[1892]]. године је имао своју прву велику изложбу у иностранству и, уједно, први велики скандал. Та изложба је била и прекретница у његовом животу. Изложба је проглашена „увредом уметности“, новине су биле пуне негативних критика, али све то је потпомогло његову промоцију.
|