Едвард Мунк — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 36:
| држава_смрти =
}}
'''Едвард Мунк''' ({{јез-но|Edvard Munch}}, [[Међународна фонетска абецеда|IPA]] {{изговор|ˈɛdvɑɖ muŋk}}; [[Лотен]], [[12. децембар]] [[1863]] — [[Екели]], [[23. јануар]] [[1944]]) био је норвешки уметник, типичан представник [[Експресионизам|експресионизма]] у сликарству.
 
Мунк се служи линијама које се издужују и повијају, као и тоновима [[боја]] које делују меланхолично. Такву атмосферу створио је на сликама ''„Крик“, „Тескоба“, „На мосту“''. Прославио се у [[немачка|Немачкој]] у [[20. век|XX веку]], те на тамошње сликаре [[Експресионизам|експресионисте]] извршио знатан утицај.
Ред 49:
Едвард Мунк је такође био крхког здравља, често болестан, изолован и усамљен као дете. Растао је у сиромаштву, окружен бедом и друштвеним проблемима. Израстао је у вечито неспокојног, помало морбидног песимисту. Плашила га је самоћа људског бића, пођеднако у гужви велеграда као и пред узнемирујућом величином природе. Живео је под стално потиснутим осећањем панике и страха од болести и смрти.
 
Био је у вези са удатом женом. Дане је проведио у коцкарницама, расипништву, а касније није имао за основне потребе. Подлегао је разним пороцима, међу осталом и алкохолизму. Био је окружен опсесијама, болешћу, љубомором, паранојом и многим другим проблемима. Претрпео је здравствене проблеме са очима, који су у једном период његовог живота условили појаву слепила. Такође је дочекао и смрт оца на чију сахрану није отишао. Све су то били само неки од фактора на путу ка дубоком стању [[Депресијаklinička (расположење)depresija|депресије]] и [[Меланхолија|меланхолије]].<ref>[http://www.akuzativ.com/teme/226-edvard-munk-vrisak-u-slu%C5%BEbi-melanholije „Едвард Мунк – Врисак у служби меланхолике“], Mary Jane, ''akuzativ.com'', [[5. март]] [[2012]]. Приступљено [[16. март]]а [[2014]].</ref>
 
== Сликарство ==
 
Сва та расположења Мунк преноси и на платно, служећи се [[Линијаправа (линија)|линијама]] које се издужују и повијају, као и тоновима [[боја]] које делују [[Меланхолија|меланхолично]]. Почео је да слика са дванаест година. Први радови су били под утицајем [[Импресионизам|импресионизма]], [[Ентеријер|ентеријери]] његове собе, а касније формира свој лични стил, при чему ставља акценат на људске емоције. Сестрина смрт је на њега снажно утицала јер је био близак са њом. Већину времена је проводио у кући, што се одразило на његову уметност, јер су управо [[Мотив|мотиви]] смрти, болести, унутрашњости дома и погледи са прозора, чести на његовим сликама.
 
Године [[1880]]. уписао је студије Техничког факултета у [[Осло|Ослу]], али већ следеће године то напушта и посвећује се сликарству. Догодине почиње да учи сликарство, [[1881]]. године на Краљевској школи за дизајн. Међутим, тамо много импровизује и долази у сукоб са својим професорима, па и ту школу напушта о кратко време. Прикључује се групи самосталних сликара чији је циљ био продирање у најскривеније и најдубље делове психе. Почиње да прави мање изложбе, али није био посебно запажен. У [[Берлин]]у [[1892]]. године је имао своју прву велику изложбу у иностранству и, уједно, први велики скандал. Та изложба је била и прекретница у његовом животу. Изложба је проглашена „увредом уметности“, новине су биле пуне негативних критика, али све то је потпомогло његову промоцију.