Поволшка Бугарска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 14:
Највећи дио становништва Поволжја су чинила турска (туркијска) племена, међу којима су били Болгари, Сувари, Барсили, Билари, Баланџари и дио Буртаса (према ибн Рустаху). Потомци тог дијела Поволшких Бугара, с већим или мањим примјесама угро-финских и кипчашких турских народа су данашњи [[Чуваши]] и [[Татари|казански Татари]]. Мањи дио становништва су чинили [[Угро-фински народи|угро-финска]] племена (Есегели и Паскатири) од којих су вјеројатно настали данашњи Бесермени и [[Татари]].
Под владавином Алмиша је у 10. вијеку државна религија постао [[ислам]]. У државу је године 922/923. [[абасидски халифат|абасидски]] [[халиф]] ал-Муктадир послао [[Ахмед ибн Фадлан|Ибн Фадлана]]. Његова мисија је била успоставити дипломатске односе, обучити суце (кадије) и учитеље шеријатског права и помоћи изградњи тврђава и [[џамија]].<ref>[http://www.nordicway.com/search/Vikings%20in%20the%20East.htm Vikings in the East, Amazing Eyewitness Accounts]</ref>
Поволшка Бугарска је била на средњем току Волге, па је зато пред [[крсташки ратови|крсташке ратове]] постала важном рутом и почела доминирати трговином између [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]]. Пријестоница Болгар је постала развијени и богат град, који се по материјалном богатству могао такмичити с највећим средиштима исламског свијета. Главни трговски партнери Поволшких Бугара су били [[Викинзи]], Бјармија на јужној обали [[Бело море|Бијелог мора]] и сливу [[Сјеверна Двина|Сјеверне Двине]], Југра између ријеке Печоре и сјеверног [[Урал (планина)|Урала]] и [[Ненци]]. Њихови трговци су путовали до [[Багдад]]а и [[Византијски Цариград|Цариграда]] на југу односно до [[Кина|Кине]] на истоку.
| |||