Жорж Мелијес — разлика између измена

'''Мари Жорж Жан Мелијес''' ({{јез-фр|Marie-Georges-Jean Méliès}}; [[Париз]], [[8. децембар]] [[1861]] — [[Париз]], [[21. јануар]] [[1938]]) је француски илузиониста, први прави филмски уметник, кога сматрају ''оцем наративног филма''. Рођен је у [[Париз]]у, као потомак породице произвођача ципела. Између [[1896]] и [[1906]] у његовој компанији ''Стар филм'' (Star film) снимљено је више од пет стотина филмова, од којих је до данас сачувано мање од сто четрдесет. Мелијас је био продуцент, редитељ, сценариста, сценограф, сниматељ и глумац. Био је врло иновативан у развијању специјалних ефеката. Случајно је открио ефекат заустављеног кадра [[1896]] као и ручно бојење сваког [[фрејм]]а (сличице) филмског кадра.<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0617588/bio Мини биографија на IMDb]</ref>

Због његове способности да одлично трансформише реалност, понекад су га звали мађионичарем кинематографије ({{јез-енг|Cinemamagician}}). Пре него што је постао филмски стваралац, био је позоришни мађионичар у позоришту [[Жан Ежен Робер Уден|Робера Удена]]. Године [[1895]], након презентације камере [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], заинтересовао се за филм. Између [[1856]]. и [[1914]]. године, режирао је укупно 531 филм. Ти филмови су просечно трајали од једног до четрдесет минута. Постао је познат по унапређивању многих техничких и наративних елемената филмске уметности у раној фази филма.

Сматра се да је први користио технике претапања (dissolve), вишеструке експозиције (superimposition), снимања квадрат по квадрат (time-lapse), сценографију и специјалне светлосне ефекте. Био је и подједнако импресиван и распон тема његових филмова. Међу њих спадају краткометражни трик-филмови (feeries), као што је ''Човек гумене главе'' (L'Homme a la tete de caoutchouc, 1901), филмови са фантастичним сижеом ''Пепељуга'' (Cinderella, 1899), историјски филмови ''Бенвенуто Челини'' (Benvenuto Cellini ou Une curieuse evasion, 1904), документарне драме ''Афера Драјфус'' (L'affaire Dreyfus, 1899) и авантуристички филмови научнофантастичног садржаја од којих је најпознатији филм од тридесет сцена ''Пут на Месец'' (A Le voyage dans la lune, 1902). Мелијес се није приклонио примитивном фотографском стилу како би показао да камера може да слаже. Препознао је разлику између филмског и стварног времена и створио запањујући низ визуелних ефеката да би смањио ограничења при снимању филмова са активним причама. [[Чарли Чаплин]] је Мелијаса назвао ''алхемичарем светла'' а [[Дејвид В. Грифит]] је једном приликом рекао да ''њему дугује све''. Ипак, Мелијесова камера имала је увек улогу гледаоца који из првог реда посматра ''живу слику'' заједно са уласцима глумаца на сцену и пејзажем, који су спречавали дубинску композицију. Неки су његов рад називали кичем, неки ''углађеном порнографијом'', али Мелијесова највећа слабост био је недостатак маште, који га је спречио да у потпуности искористи филмске технике које је измислио. Компанија ''Пате фрер'' (Pathe Freres), Шарла Патеа, названог ''Наполеоном филма'', била је водећа светска сила у продукцији, дистрибуцији и приказивању филмова и постала је Мелијесов дистрибутер 1911. године. Године [[1913]]. Мелијесова филмска продукција доживљава банкрот. Већина његових филмова није сачувана, јер је током Првог светског рата француска армија неке користила као материјал за производњу у ратној индустрији, а други део филмова је рециклиран за потребе производње нове филмске траке. Пред крај живота одликован је [[Национални Орден Легије части|Орденом легије части]].

== Филмови ==

[[Датотека:Le Voyage dans la lune.jpg|мини|Сцена из Мелијесовг фила ''Путовање на Месец'']]

 

Следи непотпуни списак Мелијесових филмова:

* (-{''The Prisoner's Story''}-, 1912 у [[Сједињене Америчке Државе|САД]])

* (-{''Le Voyage de la famille Bourrichon''}-, [[1913]])

 

== Извори ==