Манојло I Комнин — разлика између измена

нема резимеа измене
После смрти Рожера II (1154 г), византиска дипломатија је образовала Велики савез против његовог наследника Вилхелма. Следеће године Манојло шаље флоту ка Јакину, одакле је кренула велика експедиција. Уз помоћ вероломних норманских вазала Манојло је успео да покори најважније градове Апулије и тако поново успоставити владавину на италијанском тлу: цело подручје од Јакина до Тарента, признавало је врховну власт Византије. Овај успех је усмерио Манојлову политику у том правцу, па је Манојло сада покушавао да обнови Римско царство.
 
Манојло сада склапа савез са папом. Овимкојим сеје требалатребало оставритида древансе оствари древна и неизбрисива чежња Византије ида уз, папину помоћ, по цену црквене уније, обновити царствообнови Јустинијаново и Константиново царство.
 
Али ако чак ни Јуситинијаново дело није било дугога века, ово Манојлово дело пропало је тек што је учињен први корак. Јаз између циљева које је цар поставио и стварних средстава која су му стајала на располагању био је још већи него у доба Јустинијана, а отпор околине још снажнији. Непријатељски односи између Византије и њених суседа спречио је Манојла до обнови царство. Против њега су се ујединили италијански племићи, а када је Манојлова војска из Јакина претрпела неколико пораза, и сам Фридрих Барбароса је постао непријатељ Царства, као и млетачки дужд [[Доменико Морозини]], стари савезник Византије, који је осетио немоћ Царства да му помогне у борби са Норманима и Угарима. Нормански краљ Вилијам I одмах је кренуо у контра офанзиву: године 1156. Византинцима је нанео тежак пораз код Бриндизија и ускоро је сву своју територију ослободио од Византије. До изражаја је дошла слабост византијског положаја у Италији, који је био утемељен више на новцу и дипломатији него наоружаној сили. Манојло сада више није видео непријатеља у Норманима него у Фридриху Барбароси.