Ана Франк — разлика између измена

9 бајтова додато ,  пре 6 година
нема резимеа измене
Јула 1945, након што је [[Црвени крст]] потврдио смрт свих Франкових сем Ота, Мип Гис (''Мип Колен'') дала је Оту дневник који је Ана писала и свежањ писама и старих папира за које се надала да ће вратити Ани након рата. Ото је рекао да није знао да Ана пише тако прецизан опис њихових живота током скривања. У својим мемоарима, описао је њему тежак процес читања дневника, јер се тиме присећао свих догађаја описаних у дневнику. Рекао је и да је први пут видео Анину приватну страну, и оне делове дневника о темама које није спомињала никоме. „За мене, то је било откровење... Нисам имао појма о дубини њених мисли и осећања... Све то она је држала у себи...“ Дирнут њеном жељом да буде [[аутор]], неколико пута исказаном у дневнику, Ото је почео да размишља о његовом издавању.{{sfn|Lee|2000|p=216}}
 
Анин дневник је започет као место у коме је исказивала своје мисли. Неколико пута је писала да никоме неће дозволити да га чита. Детаљно је описивала њен живот, породицу и пријатеље, дешавања и односе. Марта 1944, чула је прилог на радију у коме је припадник холандске владе у егзилу рекао да ће, када се рат заврши, бити направљен попис свих Холанђана погођених репресијом током немачке окупације.{{sfn|Frank|1995|p=242}} Помињао је и објаве писама и дневника, а Ана је рекла да жели свој дневник да преда када дође време за то. Тада, четири месеца пре хапшења, почела је да преправља неке делове, адок је оне за које је сматрала да баш нико не треба да прочита је брисала. [[Лексикон]] који је добила био је мали, па је додавала још папира. Због очекивања међународне објаве, али и у случају да до дневника дођу Немци, свима је дала псеудониме. Тако су Ван Пелсови постали ''Ван Данови'', а Фриц Пфефер постао ''Алфред Дусл''. Додала је и обраћање ''Кети'', измишљеном лику из романа [[Јоп тер Хел]] холандске књижевнице [[Сиси ван Марксфелт]], чија је дела Ана волела да чита. Измењене делове Ана је написала на новим папирима, тј. ван лексикона. Ото Франк је оригинални дневник назвао „верзија А“, а папире са изменама „верзија Б“. Комбинацијом је дошло до првог издања, -{„[[Дневник Ане Франк|Het Achterhuis]]“}- из 1947. Од садржаја једнаког у обе „верзије“, избацио је делове у којима је Ана посебно критична према родитељима (посебно мајци Едит), као и делове у којима је Ана помињала своју „новонастајућу“ [[људска сексуалност|сексуалност]]. Пре издавања, Ото је вратио имена Франкових у права, а остале псеудониме је задржао. Иначе, Ана је себи дала два псеудонима — прво ''Ана Аулис'', што је убрзо променила у ''Ана Робин''. Марго је била ''Бети Робин'', Ото је био ''Фредерик Робин'', а мајци Едит дала је псеудоним ''Нора Робин''.{{sfn|Rosenberg}}
 
Ото Франк је дневник предао историчарки Ани Ромајн-Ферсхор на преглед, а она је чак и покушала, мада безуспешно, да га објави. Дала га је свом мужу, Јану Ромајну, такође историчару и новинару. Као новинар, он је написао чланак о дневнику, назван „Дечји глас“ ({{јез-хол|Kinderstem}}), који је објавио у холандским новинама [[Хет парол|Хет Парол]] 3. априла 1946. Писао је о дневнику као „делу које садржи дечји глас, који описује сву грозоту [[Фашизам|фашизма]], више него сви докази изложени [[Нирнбершка суђења|Нирнбершком суду]].“{{sfn|Romein}} Његов чланак привукао је пажњу многих издавача, а дневник је први пут издат 1947, а 1950. пратио га је други круг „оригиналног издања“.{{sfn|Lee|2000|p=223}}
Јуна 2007, Анин рођак Бди Елијас је донирао 25.000 породичних докумената Кући Ане Франк. Између осталог, ту су породичне фотографије из Немачке и Холандије и писмо које је Ота Франк послао Бадију 1945, помоћу којег га је обавестио да су му жена и ћерке мртве.{{sfn|Max}}
 
Новембра 2007, [[Дрво Ане Франк]], које се налазило у дворишту Тајног скровишта, требало је да буде ишчупано из корена, да се не би срушило на оближње зграде услед инфекције гљивичном болешћу. Арнорлд Хертје, холандски економиста, том приликом је изјавио: „Ово није било које дрво. Дрво Ане Франк у уској је вези са прогоном Јевреја.“{{sfn|Thomasson|Balmforth}} Еколошке организације су инсистирале на томе да дрво, иначе [[дивљи кестен]], остане ту где и јесте. Холандски суд је одлучио да требаје дапотребно серазмотрити размотре начининачине конзервације.{{sfn|Kreijger}} Направљена је гвоздена конструкција која је требало да продужи век дрвета до 15 година.{{sfn|Thomasson|Balmforth}} Дрво се срушило три године касније, 23. августа 2010, услед силовитог ветра.{{sfn|Radio Netherlands|2010}}
 
Током година, направљено је неколико [[филм]]ова о Ани Франк. Они су део уопштеног културолошког описа. Њен живот и писање инспирисали су многе уметнике и режисере на стварање дела у вези са њом, као на пример, „Балет Ане Франк“ из 2005,{{sfn|Chester and Novello}} воштана фигура у музеју [[Мадам Тисо]] откривена 9. марта 2012,{{sfn|Ferguson}} али и астероид [[5535 Анафранк]] који носи Анино име. Ана је 1999. била проглашена за једог од херојских личности 20. века, а такође је укључена и на [[Тајм (часопис)|Тајмову]] листу „Најбитнијих људи века“ ({{јез-енгл|The Most Important People of the Century}}), с пратећим текстом: „С дневником који је потајно водила скривена на тавану, храбро се суочила са нацистима чиме је послала подршку борби за људско достојанство.“{{sfn|Rosenblatt}}