Стоунволска побуна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 11:
Због великих друштвених промена које је проузроковао [[Други светски рат]], многи људи у Сједињеним Америчким Државама осетили су, по речима историчара Барија Адама, ватрену жељу да „врате предратни друштвени ред и зауставе снаге промене“.{{sfn|Adam||pp=56}} Стављање акцента на борбу против [[комунизам|комунизма]], подстакло је сенатора [[Џозеф Макарти|Џозефа Макартија]] да организује саслушања у потрази за комунистима у америчкој влади, [[оружане снаге САД|америчкој војсци]], као и другим органима и институцијама које финансира влада, што је довело до националне параноје. [[Анархизам|Анархисти]], комунисти и други на чије се понашање или ставове гледало као на неамеричке и субверзивне сматрани су безбедносним ризиком. Хомосексуалци су били укључени у ову листу коју је направио амерички [[Стејт департмент]] [[1950]]. године, уз образложење да су подложни [[уцена]]ма. Државни подсекретар [[Џејмс Веб]] у једном свом извештају је написао: „Генерално се верује да онима који се упуштају у отворене акте [[Перверзија|перверзије]] недостаје емоционална стабилност нормалне особе“.{{sfn|Edsall||pp=277}} Између [[1947]]. и 1950, одбијено је 1.700 савезних пријава за посао, 4.380 људи је отпуштено из војске, и 420 је добило отказе у влади због сумње да су хомосексуалци{{sfn|Adam||pp=58}}
 
Током педесетих и шездесетих година 20. века, [[Федерални истражни биро]] (ФБИ) и полиција правили су спискове познатих хомосексуалаца, њихових омиљених локала и пријатеља, а [[Пошта САД]] је водила евиденцију о адресама где је послат материјал који се односи на хомосексуалност.{{sfn|Edsall||pp=278}} Савезне државе и локалне владе су чиниле исто: барови у којима су се окупљали хомосексуалци су затварани, а њихови клијенти су били хапшени, а њихове слике би биле објављиване у новинама. Градови су спроводили „чистке“ како би уклонили хомосексуалце из насеља, паркова, барова и плажа. Забрањено је било ношење одеће супротног пола, а [[универзитет]]и су отпуштали предаваче за које се сумњало да су хомосексуалци.{{sfn|Adam||pp=59}} На хиљаде геј мушкараца и жена било сује јавно понижавано, физички малтретирано, отпуштано са посла и затварано у затворе или институције за менталне болеснике. Многи су живели двоструки живот, држећи у тајности своју сексуалност.
 
Године [[1952]], [[Америчко удружење психијатара]] уврстило је хомосексуалност у ''Дијагностички и статистички приручник'' ({{jez-енг| Diagnostic and Statistical Manual (DSM)}}), као социопатолошки поремећај личности. Студија о хомосексуалности из [[1962]]. оправдала је укључивање хомосексуалности као поремећаја, закључивши да је то ''„патолошки скривени страх од супротног пола који је изазван трауматским односом између родитеља и детета“''. Овај став је био веома утицајан у [[Медицина|медицинској]] струци.{{sfn|Edsall||pp=247}} Међутим, [[1956]]. године [[Евелин Хукер]] спровела је истраживање у којем је упоредила срећу и друштвену прилагођеност мушкараца хомосексуалаца с једне, и хетеросексуалаца с друге стране, и није пронашла никакве разлике.{{sfn|Edsall||pp=310}} Њено истраживање запањило је медицинску заједницу, а она се претворила у хероја за многе геј мушкарце и лезбејке,{{sfn|Marcus||pp=58-59}} међутим, хомосексуалност је остала у Дијагностичком и статистичком приручнику све до [[1973]]. године.