Штурмабтајлунг — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 4 године
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
Термин „Јуришна дивизија“ оригинално је дошао од специјализованих немачких јединица из [[Први светски рат|Првог светског рата]] који су користили [[Хутијерова тактика|Хутијерове тактике]]. Уместо масовног напада, они су се организовали у мале групе које су садржавале по неколико војника. Први пут искоришћена у [[Битка код Камбреја|бици код Камбреја]], шира употреба ове тактике и матру [[1918]]. дозволила је Немцима да одбаце британске и француске линије за десетине километара.
 
У [[Минхен]]у, [[1920]]. године, Хитлер особно оснива Орднертрупен ({{jez-nem|Ordnertruppen}}); одред мишићавих нациста, бивших војника и пивничких избацивача с наредбом да штите његове говоре и окупљања Нацистичке партије од комуниста. У почетку је функционисало као група телохранитеља који сује требалитребало да одрже ред на нацистичким окупљањима. Убрзо је име промењено у Шпортабтајлунг ({{jez-nem|Sportabteilung}}), скривајуће име с значењем „спортски одред“, и постаје познато по иницијалима СА. Касне [[1921]]. име се мења у последњу верзију: ''Sturmabteilung''. Под водством њиховог популарног лидера [[Ернст Рем|Ернста Рема]], СА расте у важности унутар структуре нацистичких снага, са хиљадама чланова. [[1922]]., [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]] ствара омладинску секцију, Југенбунд ({{jez-nem|Jugendbund}}), за младиће између 14 и 18 година. Његов наследник, [[Хитлерјугенд]], остаје под заповедништвом СА до [[1932]]. године. СА извршава бројне акте насиља против социјалистичких група кроз 1920-е, најчешће у мањим уличним сукобима.
[[Слика:Bundesarchiv Bild 102-13378, Braunschweig, Hitler bei Marsch der SA.jpg|мини|лево|220п|Хитлер и чланови СА у Брауншвајгу 1932.]]
Кад је Хитлер преузео власт [[1933]], СА постаје све више жељна власти и видела је себе као замену за немачку армију. То је разљутило регуларну армију [[Рајхсвер]] која је већ презирала Нацистичку партију, и називала СА „смеђим шљамом“. То је такође довело до тензија са осталим лидерима у партији који су видели Ремове СА растуће снаге као претњу својим личним амбицијама. СА се сматрала за опасном и радикалном организацијом, поготово зато што је општи обичај у СА био полагање заклетве лојалности локалним челницима СА, а не Адолфу Хитлеру или Нацистичкој партији у целини.