Разговор:Српска патријаршија у Сремским Карловцима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 330:
:Prvo nisi uopšte pročitao i shvatio šta sam pisao. Drugo, svoj stav baziraš na jednoj rečenici iz knjige "Istorija Srpske pravoslavne crkve" Đoka Slijepčevića, koju si izvukao iz konteksta. Ako pročitaš celo poglavlje iz njegove knjige (koje se inače zove "Proglašenje Patrijaršije"), videćeš da on tamo pominje patrijaršiju kao instituciju, a ne samo kao "titulu patrijarha". Slijepčević doslovno kaže da je car "potvrdio proglašenje patrijaršije" (a ne patrijarha). Pored toga, on u knjizi doslovno tvrdi da je na Majskoj skupštini "proglašena Srpska Vojvodina" (što si ti izričito negirao u jednom drugom članku). Prema tome ako bukvalno shvatimo onu njegovu rečenicu gde se pominju "nominalni patrijarh" i "počasna titula", zašto ne bismo bukvalno shvatili i rečenicu o proglašenju Srpske Vojvodine? On je u toj rečenici samo objasnio nominalni karakter ove patrijaršije, što ne znači da ona nije postojala nikako, jer u tom slučaju autor ne bi imao šta da objašnjava u toj rečenici. [[Корисник:PANONIAN|PANONIAN]] ([[Разговор са корисником:PANONIAN|разговор]]) 16:09, 8. март 2015. (CET)
Да, само ниси приметио да су и ''Војводина'' и ''патријаршија'' (у оригиналној повељи Patriarchat, што може да се протумачи као достојанство, како је уосталом и преведено у српској верзији Фрањине уредбе) штампане косим словима. То вероватно не може да се види у скрибдованом латиничном издању.
А та реченица коју узимаш као доказ да је проглашена Војводина (са Барањом, Бачком, Банатом и Сремом) заправо овако гласи:
»Војводина, коју је прогласила Мајска скупштина, „обухватала је Срем, граничарски и цивилни, Барању, Бачку с Потиским дистриктом и Шајкашки батаљон и Банат граничарски и цивилним (Кикиндским дистриктом) и требала је да сачињава посебну покрајину ‘оквиру’ земаља круне Св. Стевана под Хабзбурзима, која ће бити тесно уједињена са Хрватском, Славонијом и Далмацијом, а зваће се Војводина“-«
Дакле, Слијепчевић цитира дословно одлуке мајске скупштине за које се требало изборити. Добар део Бачке сем југа био је у рукама Мађара, што важи и за Банат, а Барања је била ван домашаја. И на крају крајева, какво је то проглашење "државе" која је потрајала до Перцелове експедиције? Пре би се могло рећи да је Мајска скупштина изнела тада претензије на ове области. Хоћеш рећи да су одлуке мајске скупштине поништиле тековине мартовске револуције? Ја бих рекао да су само мало окрњени.
Свој став базирам на интервјуу објављеном на јутубу, на читавој глави код Слијепчевића која гласи "Српска православна црква у Карловачкој митрополији". Покушај да пронађеш код Слијепчевића синтагму Карловачка патријаршија.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:56, 8. март 2015. (CET)
| |||