Разговор:Српска патријаршија у Сремским Карловцима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 340:
 
Свој став базирам на интервјуу објављеном на јутубу, на читавој глави код Слијепчевића која гласи "Српска православна црква у Карловачкој митрополији". Покушај да пронађеш код Слијепчевића синтагму Карловачка патријаршија.--[[Корисник: Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]] ([[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|разговор]]) 16:56, 8. март 2015. (CET)
*Ја бих предложио да се игноришу писанија студента историје Нимчевића јер им недостаје базична логика и чињенице. Другим речима - одбити његов предлоге о промени наслова чланка, спајању чланка, и приче о непостојањзнепостојању Патријаршије и о "почасној титули" Патријарха. Овај студент неколико пута тврди да Патријаршију није признала Васељенска црква уз истовремену тврдњу да Мајска скупштина није основала Патријаршију. Ако нешто није постојало како се уопште може говорити о признању непостојећег? Базирану бесмислену тврдњу, засновану на изјави једног човека, некадашњег секретара Патријаршије о "почасној титули", нема смисла побијати. О "моћи" Васељенске цркве је илузорно и говорити а посебно о њеној јурисдикцији у Асутро-Угарској. Када су Турци 1766. доделили Пећку патријаршију Васељенској цркви, та иста црква је именовала на све више положаје у хијерархији Српске православне цркве Грке, а Срби-попови су често били неписмени. Једини интерес те цркве је био извући што више новца од српских православаца. Српска православна црква у Аустрији и Мађарској, када је престала да постоји Пећка патријаршија, се је окренула Москви и Кијеву. То што је Васељенска црква добила неке новце од Краљевине Југославије је део уговора које су Турска и Југославија склопили између 1920 и 1938. Васељенска црква је била и остала правни субјект Турске и сва њена "моћ" је заснована на том правном статусу. Даље, сужавање извора на пар историчара Новосадског универзитета само штети садржају чланка.
*У постојећој верзији чланка видимо десет аутора који пишу о Патријарху и Патријаршији. Нимчевић издиже вербално пар локалних аутора које он чита (без много разумевања) изнад осталих историчара (Срба, Хрвата, Мађара, итд) што опет није вредно дискусије ни побијања. Ја бих само додао два додатна извора који говоре јасно о Патријарху и Патријаршији
:Vladimir Dedijer: History of Yugoslavia, McGraw-Hill Book Co., 1974 page 222<br>''Under successive patriarchs, of Serbian origin, unity was restored and the patriarch was even considered the ranking personage among the Serbs under Hapsburg rule, organized in the see of Sremski Karlovci.''
Врати ме на страницу „Српска патријаршија у Сремским Карловцима”.