Разговор:Српска патријаршија у Сремским Карловцима — разлика између измена

*Ја бих предложио да се игноришу писанија студента историје Нимчевића јер им недостаје базична логика и чињенице. Другим речима - одбити његов предлоге о промени наслова чланка, спајању чланка, и приче о непостојањзнепостојању Патријаршије и о "почасној титули" Патријарха. Овај студент неколико пута тврди да Патријаршију није признала Васељенска црква уз истовремену тврдњу да Мајска скупштина није основала Патријаршију. Ако нешто није постојало како се уопште може говорити о признању непостојећег? Базирану бесмислену тврдњу, засновану на изјави једног човека, некадашњег секретара Патријаршије о "почасној титули", нема смисла побијати. О "моћи" Васељенске цркве је илузорно и говорити а посебно о њеној јурисдикцији у Асутро-Угарској. Када су Турци 1766. доделили Пећку патријаршију Васељенској цркви, та иста црква је именовала на све више положаје у хијерархији Српске православне цркве Грке, а Срби-попови су често били неписмени. Једини интерес те цркве је био извући што више новца од српских православаца. Српска православна црква у Аустрији и Мађарској, када је престала да постоји Пећка патријаршија, се је окренула Москви и Кијеву. То што је Васељенска црква добила неке новце од Краљевине Југославије је део уговора које су Турска и Југославија склопили између 1920 и 1938. Васељенска црква је била и остала правни субјект Турске и сва њена "моћ" је заснована на том правном статусу. Даље, сужавање извора на пар историчара Новосадског универзитета само штети садржају чланка.