Епархија за Америку и Канаду — разлика између измена

| Држава = [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада]]

Од [[1921]]. до [[1963]]. била је под јурисдикцијом [[Српска православна црква|Српске патријаршије]], а затим подијељена на три нове епархије: [[СредњозападноамеричкаМитрополија епархијасредњозападноамеричка|Средњозападноамеричку]], [[ЗападноамеричкаЕпархија епархијазападноамеричка|Западноамеричку]] и [[ИсточноамеричкаЕпархија и канадска епархијаисточноамеричка|Источноамеричку и канадску]]. Дотадашњи епископ америчко-канадски [[Дионисије Миливојевић|Дионисије (Миливојевић)]] није прихватио подјелу и одвео је Епархију за Америку и Канаду у раскол са [[Српска православна црква|Српском православном црквом]] који је трајао до [[1991]]. када је [[Митрополија новограчаничка]] (Слободна српска православна црква) враћена под јурисдикцију [[Српска православна црква|Патријаршије српске]].

[[Срби]] су се почели досељавати у [[СјевернаСеверна Америка|Сјеверну Америку]] већ око [[1850]]. године. Досељавали су се из крајева обухваћених [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршким царством]] и из [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]], а већина исељеника потицала је са територија западно од ријеке [[Дрина|Дрине]]. Према записима, прва српска православна црквено-школска општина у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] је основана [[1893]]. у [[Џексон (Калифорнија)|Џексону]] ([[Калифорнија]]), а сљедеће године саграђен је и први српски храм, захваљујући ангажовању архимандрита Севастијана (Дабовића). Послије петнаестак година на америчком тлу било је нешто више од двадесет црквено-школских општина са десет свештеника. Први манастир, посвећен [[Свети Сава|Светом Сави]], подигнут је [[1917]]. у [[Либертивил]]у. У почетку су [[Срби]] на богослужења одлазили у бројне руске храмове јер су [[Руси]] тада имали своју црквену организацију са [[архијереј]]има. На Црквено-народном сабору ([[1913]]) донесена је одлука о иступању из организације [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] и стављању под управу [[Београдска митрополија|Српске митрополије]] у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. Остварење је услиједило послије обнове [[Српска православна црква|Српске патријаршије]] ([[1920]]). Епархија америчко-канадска, са сједиштем у [[Чикаго|Чикагу]], основана је [[1921]]. Организацију је спровео епископ жички [[Николај Велимировић|Николај (Велимировић)]] у својству администратора. Велику помоћ пружио му је [[Михајло Пупин]].<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/MisinaAmerickiRaskol.htm Амерички раскол, проф. др Вељко Ђурић Мишина (из књиге „Герман Ђорић: Патријарх у обезбоженом времену“, Београд, 2012, стр. 595—645)], Приступљено 19. 8. 2014.</ref>

Након подјеле Америчко-канадске епархије ([[1963]]) дошло је до суспендовања епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија (Миливојевића)]] који није прихватао одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] о стварању три нове епархије ([[СредњозападноамеричкаМитрополија епархијасредњозападноамеричка|Средњозападноамеричке]], [[ЗападноамеричкаЕпархија епархијазападноамеричка|Западноамеричке]] и [[ИсточноамеричкаЕпархија и канадска епархијаисточноамеричка|Источноамеричке и канадске]]). Наиме, епископ Дионисије је сазвао Десети Црквено-народни сабор који је одржан од 10. до 14. новембра 1963. године. На њему је одлучено да се не примају никакве одлуке, рјешења, наређења и упуства од стране [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]] из [[Београд]]а док у [[СФРЈСоцијалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] влада комунистички режим. Одбачене су све одлуке о суспендовању епископа Дионисија и о подјели Америчко-канадске епархије на три нове. Донесена је одлука да се Епархија америчко-канадска прогласи за слободну и независну и за епископа је изабран архимандрит [[Иринеј Ковачевић|Иринеј (Ковачевић)]]. Затим, марта [[1964]]. године [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] лишио је чина епископа Дионисија и вратио га у ред световњака под именом Драгољуб Миливојевић.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC013.htm Настанак раскола на северноамеричком континенту, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010)], Приступљено 17. 8. 2014.</ref>

Раскол је трајао до [[1991]]. године када је дошло до помирења између Слободне српске православне цркве (од тада познате као [[Митрополија новограчаничка|Новограчаничка митрополија]]) и [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Призната је ваљаност архијерејске хиротоније епископа Епархије за Америку и Канаду и митрополита Слободне српске православне цркве г. [[Иринеј Ковачевић|Иринеја (Ковачевића)]] који је од тада постао митрополит новограчанички. Након његове смрти, [[2. фебруар]]а [[1998]], за новог сталног епископа за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке је изабран [[Лонгин Крчо|Лонгин (Крчо)]], дотадашњи епископ далматински.