Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена

Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације [[Млада Босна]]. Као таквог, [[Мустафа Голубић]] позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у [[Тулуз]], где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне [[Оскар Поћорек|Оскара Поћорека]]. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у [[Марсељ]] да се ту укрца у брод. У Дубровнику[[Дубровник]]у је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.

Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема [[Сарајевски атентат|атентат]] на престолонаследника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]]. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.

Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] успео да се извуче из [[Сарајево|Сарајева]] и преко планина побегне у [[Краљевина Црна Гора|Црну Гору]], у [[Никшић]]. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] прикључио се [[Драгутин Димитријевић Апис|Апису]] и организацији [[Црна рука]].

На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Краљ Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево.