Светосавски конгрес — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
Као'''Светосавски конгрес''' одржан је половином [[јануар]]а [[1944]]. у селу [[Ба (Љиг)|Ба]] као пандан [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] које је организовала [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] крајем [[1943]]. године, половином јануара [[1944]]. у селуКонгрес [[Басу (Љиг)|Ба]]одржали одржан је Светосавски конгрес припадникаприпадници [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуОЈугословенске војске у отаџбини]].
 
Светосавски конгрес је умногоме одлучивао о будућем уређењу Југословенске државе.
Светосавски конгрес је умногоме одлучивао о будућем уређењу југословенске државе. Као што су главне одлуке биле [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а формирање [[Национални комитет ослобођења Југославије|НКОЈ]]-а који ће до формирања прве владе играли улогу закодавног и извршног тела нове државе, тако је Светосавски конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата. Сагласио се да се [[Југославија]] уреди као [[конфедерација|конфедеративна]] држава у облику [[уставна монархија|уставне]] и парламентарне народне монархије. Зато је конгрес у селу Ба био реакција [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ]]-а новембра 1943. у [[Јајце|Јајцу]].
ће до формирања прве владе играли улогу закодавног и извршног тела нове државе, тако је Светосавски конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата.
Сагласио се да се [[Југославија]] уреди као конфедеративна држава у облику уставне и парламентарне народне монархије.
Зато је конгрес у селу Ба био реакција [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ]]-а новембра 1943. у [[Јајце|Јајцу]].
 
== Село Ба ==
Као место одржавања првог ратног конгреса [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] изабрано је село [[Ба (Љиг)|Ба]] које лежи на југоисточним падинама [[Сувобор]]а под самим [[Рајац|Рајцем]]. Ово планинско село је лично изабрао генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] за будући конгрес. Село Ба је пружало добар положај за сигурну заштиту од евентуалног напада.
Уз то, село је било нешто више богатије па је могло да обезбеди довољну количину хране за присутне делегате. Као главни припремач и организатор будућег конгреса одређен је капетан [[Звонимир Вучковић]], командант Првог равногорског корпуса. За место одржавања предстојећег конгреса изабрана је основна школа „Краљица Марија“ која је потпуно преуређена. Порушени су унутрашњи зидови од учионица и тако је проширен простор као место где ће делегати седети и заседати. Ходници су отпуно преуређени, а преостале учионице су претворене у спаваоне.
Кревети су били на спрат-војнички, донесени из бивше касарне Југословенске краљевске војске у [[Мионица|Мионици]]. Башки конгрес је обезбеђивало 2.000 војника из Качерског и Таковског среза, распоређени по башким бреговима. Недалеко од основне школе постављена је импровизована говорница украшена српском заставом и сликом краља Петра II Карађорђевића која је прикачена у средини. Око бине су постављени стражари који су имали задатак да спрече нежељене последице и да пазе на животе говорника.
 
Пред почетак првог дана заседања, село Ба је оживело. Омладинска група је организовала богати фолклор, а за време заседања одржано је и такмичење у српској ношњи.
Као место одржавања првог ратног конгреса [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] изабрано је село [[Ба (Љиг)|Ба]] које лежи на југоисточним падинама [[Сувобор]]а под самим [[Рајац|Рајцем]].
Ово планинско село је лично изабрао генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] за будући конгрес.
Село Ба је пружало добар положај за сигурну заштиту од евентуалног напада.
Уз то, село је било нешто више богатије па је могло да обезбеди довољну количину хране за присутне делегате.
Као главни припремач и организатор будућег конгреса одређен је капетан [[Звонимир Вучковић]], командант Првог Равногорског корпуса.
За место одржавања предстојећег конгреса изабрана је основна школа „Краљица Марија“ која је потпуно преуређена.
Порушени су унутрашњи зидови од учионица и тако је проширен простор као место где ће делегати седети и заседати.
Ходници су отпуно преуређени, а преостале учионице су претворене у спаваоне.
Кревети су били на спрат-војнички, донесени из бивше касарне Југословенске краљевске војске у [[Мионица|Мионици]].
Башки конгрес је обезбеђивало 2.000 војника из Качерског и Таковског среза, распоређени по башким бреговима.
Недалеко од основне школе постављена је импровизована говорница украшена српском заставом и сликом краља Петра II Карађорђевића која је прикачена у средини. Око бине су постављени стражари који су имали задатак да спрече нежељене последице и да пазе на животе говорника.
 
Пред почетак првог дана заседања, село Ба је оживело.
Омладинска група је организовала богати фолклор, а за време заседања одржано је и такмичење у српској ношњи.
 
== Долазак делегата на конгрес ==
* [[Социјалистичка партија Југославије|Социјалистичка партија]] - др [[Живко Топаловић]]
* [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]] - др [[Адам Прибићевић]]
* [[СрпскаНародна земљорадничкасељачка партијастранка]] - [[Драгољуб Јовановић (политичар)|др Драгољуб Јовановић]]
* [[Југословенска републиканска странка|Републиканска странка]] - [[Антон Крејчин]]
* [[Југословенска национална странка]] - инг. [[Владимир Предавац]]
 
Генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] је дошао у подне у пратњи бригаде [[Други равногорски корпус - Горски штаб 53|II Равногорског корпуса]] капетана [[Предраг Раковић|Предрага Раковића]], [[Драгиша Васић|Драгише Васића]], др [[Стеван Мољевић|Стевана Мољевића]], потпуковника [[Лука Балетић|Луке Балетића]] и мајора [[Баја Матрићевић|Баје Матрићевића]]. Испред основне школе га је дочакао заставник Врховне Команде поручник Божа Петровић са заставом у руци, а капетан [[Звонимир Вучковић]] му је предао рапорт, после чега је Дража Михаиловић отворио конгрес.
Испред основне школе га је дочакао заставник Врховне Команде поручник Божа Петровић са заставом у руци, а капетан [[Звонимир Вучковић]] му је предао рапорт, после чега је Дража Михаиловић отворио конгрес.
 
Заседање Светосавског конгреса одржано је од 25. до 28. јануара 1944.
== Први дан Конгреса ==
[[Датотека:Delegati na kongresu.jpg|мини|250п|'''Делегати читају конгресни материјал током једне паузе''']]
Башко саветовање је званично почело [[26. јануар]]а [[1944]]. у подне. Укупно је 294 делегата присуствовало заседању. Као увод по почетку конгреса одржана је прослава школске славе "[[Свети Сава]]" у основној школи Краљица Марија. Све делегате је поздравио јеромонах Јован Рапајић беседом о Растку-Сави Немањићу (Светом Сави), а затим и богослужењем и литургијом.
Башко саветовање је званично почело [[26. јануар]]а [[1944]]. у подне.
 
Укупно је 294 делегата присуствовало заседању.
Као политички вођа Равногорског покрета и [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] први је присутни народ поздравио [[Драгиша Васић]] са импровизоване говорнице и тиме је отворио политичко саветовање. Првог дана су своје реферате поднели и то: др [[Стеван Мољевић]], заступшајући гледишта тадашњег [[Централни национални комитет|Централног Националног Комитета]] (ЦНК) „О државном уређењу Југословенске државе после рата“, а као представник осталих странака главни реферат је поднео др [[Живко Топаловић]] „О правном и уставном поретку југословенске државе“. Делегати су обично одлазили на одмор у подне, а затим би у селу био извођен богати програм. Првог дана заседања одржан је традиционални „Светосавски вашар“ где су долазили многи људи из суседних села, па чак и из [[Љиг]]а. Делегати су већали и расправљали у просторијама основен школе. Првог дана заседања окупљенима се обратио и министар Војске, Морнарице и Ваздухопловства, генерал Дража Михаиловић следећим речима:
Као увод по почетку конгреса одржана је прослава школске славе "[[Свети Сава]]" у основној школи Краљица Марија.
 
Све делегате је поздравио јеромонах Јован Рапајић беседом о Растку-Сави Немањићу (Светом Сави), а затим и богослужењем и литургијом.
{{цитат2|Захваљујући вам на позиву, драга браћо, сматрам за дужност и као човек и као одговорни руководилац данашњом борбом за право на живот нашег троименог народа, да се поклоним палим борцима и невиним жртвама у овој борби.
 
Мислим да ћу бити тумач и ваших жеља ако са овог историјског скупа будем изјавио, да ће породице палих жртава бити предмет нашег старања и залагања за њихову будућност.
Као политички вођа Равногорског покрета и [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] први је присутни народ поздравио [[Драгиша Васић]] са импровизоване говорнице и тиме је отворио политичко саветовање.
Првог дана су своје реферате поднели и то: др [[Стеван Мољевић]], заступшајући гледишта тадашњег [[Централни национални комитет|Централног Националног Комитета]] (ЦНК) „О државном уређењу Југословенске државе после рата“, а као представник осталих странака главни реферат је поднео др [[Живко Топаловић]] „О правном и уставном поретку југословенске државе“.
Делегати су обично одлазили на одмор у подне, а затим би у селу био извођен богати програм.
Првог дана заседања одржан је традиционални „Светосавски вашар“ где су долазили многи људи из суседних села, па чак и из [[Љиг]]а.
Делегати су већали и расправљали у просторијама основен школе.
Првог дана заседања окупљенима се обратио и министар Војске, Морнарице и Ваздухопловства, генерал [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] следећим речима:
 
"''Захваљујући вам на позиву, драга браћо, сматрам за дужност и као човек и као одговорни руководилац данашњом борбом за право на живот нашег троименог народа, да се поклоним палим борцима и невиним жртвама у овој борби.'' ''Мислим да ћу бити тумач и ваших жеља ако са овог историјског скупа будем изјавио, да ће породице палих жртава бити предмет нашег старања и залагања за њихову будућност''. ''У име Краљевске владе и Југословенске војске поздрављам вас као представнике организација демократског народа Југославије и желим вам срећан рад на овом великом народном и друштвеном послу."''}}
 
Свој говор завршио је следећим речима:
 
''"{{цитат2|Надам се да сам на овај начин одговорио жељама и расположењу нашег народа, кога ви данас на овом великом народном Конгресу у импозантном броју представљате.''
 
''Живео Југословенски демократски народ!''
 
''Живела Краљевина Југославија!"''}}
 
Стражу око основне школе давао је пратећи батаљон Врховне Команде ЈВуО целе ноћи са сменом од два сата.
[[27. јануар]] [[1944]]. Други дан конгреса.
 
Први се обратио делегат [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], судија Брана Ивковић својим рефератом ''„О штетности одлука са Другог заседања АВНОЈ-а"а“''
После овог реферата, свој реферат је поднео представник муслиманске нације [[Мустафа Мулалић]], затим директор гимназије у [[Андријевица|Анрејевици]] Владимир Јојић, народни посланик Антон Крејчи из [[Марибор]]а, и Владимир Предевец из [[Загреб]]а у име Хрватске нације.