Буњевачки говор — разлика између измена

'''Буњевачки језик''' је назив за језик [[Буњевци|Буњеваца]] у [[Бачка|Бачкој]]. Базиран је на [[Икавско наречје|икавском]] наречју [[Штокавски дијалекат|штокавског]] [[Јужнословенски језици|јужнословенског]] дијалекта. Буњевачки језик није у службеној употреби у [[Србија|Србији]], али се употребљава у неким медијима: у [[Суботица|Суботици]] на буњевачком језику излазе [[Буњевачке новине]],<ref>[http://www.bunjevci.com/novine/ Bunjevačke novine<!-- Bot generated title -->]</ref> док [[Радио телевизија Војводине]] емитује део свог програма и на буњевачком.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/program/drugi-program/ Други Програм :: Радио-Телевизија Војводине<!-- Bot generated title -->]</ref> ▼

Прва школа на буњевачком језику отворена је у [[Сомбор]]у 1717. године, а потом су школе отворене и у [[Бач]]у (1734), [[Гара (Мађарска)|Гари]] (1735), [[Бођани]]ма (1741) и [[Суботица|Суботици]] (1752).<ref name=autogenerated1>[http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:UXHnb5gDziEJ:bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2006_08.pdf+bunjevacki+jezik&cd=2&hl=sr&ct=clnk&source=www.google.com Хроника - други пишу, Изучавање буњевачке националне културе?, Буњевачке новине, Фебруар, 2006.]</ref> 1745. године, град [[Суботица]] добија свој статут написан на буњевачком језику, <ref>Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник радова), Матица српска, Нови Сад, 2008, стр. 19.</ref> док је 1850. године буњевачки језик озваничен у службеној употреби у Суботици.<ref name=autogenerated1 /> [[Угарска|Угарским]] законом из 1868. године, народностима су била загарантована права у школству, али је у пракси буњевачка настава била потискивана наставом на [[мађарски језик|мађарском језику]].<ref name=autogenerated1 />▼

Према попису из 1910. године, 33.247 грађана Суботице је изјавило да им је буњевачки матерњи језик. Током постојања [[Југославија|Југославије]], говорници буњевачког су у резултатима пописа сврставани у говорнике [[Српскохрватски језик|српскохрватског језика]]. ▼

У резултатима пописа из 2002. године у Србији приказани су само говорници већих језика, док су грађани који су изјавили да им је матерњи језик буњевачки сврстани у категорију „остали језици“. На подручју [[Севернобачки округ|Севернобачког округа]] број говорника осталих језика је 2002. године износио 9.512, док је на подручју [[Западнобачки округ|Западнобачког округа]] износио 7.551.▼

==Извори==▼