Википедија

Ејда Кинг Лавлејс — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Британско племство помоћу справице HotCat
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 19:
|напомене =
}}
'''Ејда Бајрон, грофица од Лавлејса''', (често се у литератури наводи и као '''Ада''', {{јез-енгл|Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace}}; [[10. децембар]] [[1815|1815.]]-[[27. новембар]] [[1852|1852.]]) рођена је као ћерка енглеског песника [[лордџорџ Гордон Бајрон|лорда Бајрона]] и Анабеле Милбанк. Бавила се [[математика|математиком]] и заинтересовала се за пројекат [[аналитичка машина|аналитичке машине]]. Помагала је у документовању рада ове машине као и у раду на њој - и финансијски и својим предлозима, од којих је најзначајнији био пренос контроле и рад са циклусима, тако да наредбе програма не би морале да се извршавају редоследом којим су дате већ у зависности од тока програма. Предвиђала је и могућност ове машине и за општије ствари (компоновање музике, графику) али и за шире научне примене. Предложила је да се помоћу аналитичке машине израчунају [[Бернулијеви бројеви]]. Овај план се уједно сматра и првим [[рачунарски програм|програмом]]ом, а Ејда Лавлејс првим [[програмер]]ом. У њену част један [[програмски језик]] добио је [[Ејдаада (програмски језик)|њено име]].
 
== Биографија ==
 
Ејда Бајрон је једна од најзанимљивијих и најсликовитијих личности у историји [[информатика|информатике]]. Огаста Ејда Бајрон је рођена [[10. децембар|10. децембра]] [[1815]]. у [[Лондон]]у. Била је ћерка британског песника лорда Бајрона и Ен Изабел Милбанк, тј. леди Бајрон. Када је имала пет месеци њени родитељи су се развели. У априлу [[1816]], лорд Бајрон је отишао у иностранство, где је и умро. Иако Ејда није стигла да упозна свог оца, она му је била веома слична као по изгледу тако и по нарави. Њена мајка није желела да јој ћерка постање песникиња па се потрудила да све уради како се то не би десило.
Леди Бајрон се интересовала за [[математика|математику]] и науку, и потрудила се да Ејдино образовање буде у складу са њеним интересовањима. Ејда је учила математику, запостављајући области из очеве струке: поезију и књижевност. Још као млада, показала је извесне математичке способности и њена мајка је то здушно подржавала. Имала је доста тутора који су усмеравали њено знање. Са шест година ју је подучавала госпођица Ламонт, но када је њена мајка сазнала да Ејда више воли [[географија|географију]] од [[аритметика|аритметике]], госпођица Ламонт је замењена новим тутором. Сер Вилијам Френд и др Вилијам Кинг су је даље подучавали. Са тринаест година се разболела од мистериозне болести и није могла да хода три године. За то време наставила је да учи, и убрзо је надмашила очекивања у математици, а постала је и одличан [[лингвистика|лингвиста]] и [[музика|музичар]].
Особа коју је Ејда веома желела да упозна је била [[Мери Сомервил]], која је била прва жена члан Краљевског астрономског друштва ({{јез-енгл|Royal Astronomical Society}}) и признати математичар. Госпођа Сомервил је била особа на коју се Ејда угледала, па јој је много значило када су се њих две спријатељиле. Управо је госпођа Сомервил упознала Ејду са њеним будућим мужем, лордом Вилијамом Кингом. На једној од забава које је приређивала Мери Сомервил, Ејда је, са осамнаест година, упознала [[Чарлс БабиџБебиџ|Чарлса Бабиџа]], веома поштованог професора математике. Дубоко су је импресионирале Чарлсове идеје о новој машини за рачунање, такозваној аналитичкој машини, а и он сам је остао запањен Ејдином интелигенцијом. Он се заносио следећим идејама: „Шта када би машина за рачунање, не само предвиђала него и функционисала на том предвиђању?“ Била је задивљена универзалношћу његових идеја, и чинило се као да их разуме боље него он сам.
Са деветнаест година се венчала са Вилијамом Кингом, који је убрзо постао гроф од Лавлејса ({{јез-енгл|Earl of Lovelace}}). Имали су складан брак иако је Ејда била интелектуално надмоћнија. Њихово троје деце, два сина и ћерку која је кренула мајчиним стопама, више су одгајали њена мајка и њен муж него она сама, али такав вид одгајања је био доста популаран међу енглеском вишом класом у то време. Вилијам је, међутим, био поносан на достигнућа своје жене и увек јој је пружао подршку.
 
Године [[1842]], Бабиџ је био позван да одржи семинар на Универзитету у [[Торино|Торину]], у [[Италија|Италији]], на тему аналитичке машине. [[Луиђи Менабреа]], млади италијански инжењер и будући министар, записивао је оно што је Бабиџ објашњавао да би нешто касније његове белешке биле објављене на [[француски језик|француском]] језику. Бабиџ је тада замолио Ејду да их преведе са француског на [[енглески језик]], да би више људи могло да разуме. Док је преводила, додавала је сопствене белешке и убрзо је превод био три пута дужи. У њима је наглашавала разлику између [[Паскалова машинаПаскалина|Паскалове машине]], која би могла да се пореди са данашњим [[калкулатор]]ом, и Бабиџове машине, која може да се пореди са модерним рачунарима. Белешке је означавала словима од А до Г. У последњој, Г белешци, Ејда описује алгоритам за аналитичку машину за израчунавање [[Бернулијеви бројеви|Бернулијевих бројева]]. Сматра се да је то први алгоритам икада сачињен са идејом да се примени на рачунару, и из овог разлога она се може сматрати првим рачунарским програмером.
 
Концентрисала се на оно што бисмо могли данас назвати „софтверским“ апликацијама за аналитичку машину. У овом смислу, Ејда се може назвати правим визионаром, јер је могла да предвиди да ће Бабиџова машина имати огромних примена у пољу графике, вештачке интелигенције и у компоновању комплексне музике. На крају свог дела се потписала као А. Л. Л. јер за жене, из више класе тог доба, је било неприхватљиво да се баве било каквим научним списима.
Ред 36:
Ејди је било двадесет девет година када је њено дело објављено и када је родила треће дете. На велико изненађење, доживела је душевни и ментални слом. Лекари су јој преписали комбинацију лекова и алкохола која се данас сматра смртоносном. Изгубљена у лаудануму, леку који је садржао [[опијум]] и који се користио да ублажи бол и да успава, и другим лековима, имала је разне визије, чак верујући да је њен [[мозак]] попут [[Бог|Божјег]]. Успела је да остави [[алкохол]] на неко време, али је нашла другу зависност – [[коцкање]]. Из писама које су једно другом слали, откривена је несрећа која је задесила Бабиџа и године безуспешног Ејдиног лечења (с обзиром да јој је установљен [[рак материце]]).
 
Заједно су тестирали математичке теорије о вероватноћама коњских трка. Ејда Бајрон је одувек волела [[коњкоњи|коње]]е, а за Бабиџа је то био начин да се извуче из дугова. Влада је изгубила веру у његове радове, па је тако остао ускраћен за финансијска средства и са недовршеном диференцијалном машином. Њихове авантуре са коњима су се завршиле катастрофално. Иако је Бабиџ успео да се извуче из дугова, Ејда није била те среће. Да би отплатила дугове, морала је да заложи породични накит. Њен муж је узалуд покушавао да изађе на крај са њеним кредиторима и гомилом скандала који су је окруживали.
Умрла је од рака са тридесет и шест година, исто колико је имао њен отац када је умро. По сопственом захтеву, сахрањена је поред свог оца у Хакнал Торкарду, цркви у Нотингамширу. Као награду за њен допринос, Америчко министарство одбране је [[1979]]. године развило један програмски језик и назвало га Ејда ({{јез-енгл|Ada}}). У току свог живота, сарађивала је са [[Дејвид Брустер|сер Дејвидом Брустером]], творцем калеидоскопа, [[Чарлс Витстоун|Чарлсом Витстоуном]], [[Чарлс Дикенс|Чарлсом Дикенсом]] и [[Мајкл Фарадеј|Мајклом Фарадејом]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ејда_Кинг_Лавлејс”