Битка код Баточине (1804) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 33:
{{цитат2|''Немојте пуцати докле моја пушка не пукне.<br />Не бојте се Турака је мало, а нас је много,<br />они се бију за господство<br />а ми за Слободу да можемо данути душом.}}''
 
Заузевши положаје, [[7. април]]а ([[26. март]]а) почео је нов напад устаника.<ref name=autogenerated2 /> Турци и Арбанаси су одлучили да се повуку према Јагодини где сује требалитребало да се састану са Кучук Алијом и да даље наставе према Београду.<ref name=autogenerated2 /> Међутим на путу према Јагодини, у шуми Рогот чекали су их устаници на челу са Ђуком Филиповићем и Димитријем Парезаном, па су Турци одлучили да излаз траже према [[Кијево (Баточина)|Кијеву]] кроз Кијевски поток.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 70.</ref>
 
Карађорђе сачека да се удаље од Баточине, па крене за њима и сутигне их на Кијевачком потоку између [[Кијево (Баточина)|Кијева]] и [[Доброводица|Доброводице]]. У окршају падне око четристо Турака. У бици су погинули и [[Мусеин Ганић]] и [[Јусуф-ага Климентић]], док се [[Тосун ага]] спасио и побегао у Јагодину. Уз то устаници су задобили богат плен, између осталог 275 пушака и девет барјака.<ref name=autogenerated1 /><ref name=autogenerated3>М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд 1912. стр. 66.</ref>