Животна форма — разлика између измена

'''Животна форма''' представља скуп [[Морфологија (биологија)|морфолошких]], [[анатомија|анатомских]] и [[физиологија|физиолошких]] особина којима је [[врста (биологија)|врста]] прилагођена свом [[станиште|станишту]]<ref name="MZ">Milorad Janković. 1973. Životna forma/Životne forme biljaka/Životne forme životinja. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.</ref>. Овакав скуп особина је [[адаптација|адаптиван]] и настао је као одговор на утицаје различитих [[еколошки фактори|еколошких фактора]]. Животне форме је могуће издвојити (описати) на основу морфологије организама, дејства једног или више еколошких фактора, улоге у екосистему, позиције у [[мрежасплет ланаца исхране|мрежи исхране]], особина [[животна историја (биологија)|животне историје]] и сл. Тако једна врста може бити окарактерисана са више животних форми. На пример, [[обичнаевропска веверица|веверица]] је истовремено:

# [[биљојед|хербивор]] (биљојед) — животна форма на основу типа исхране, као и

Животне форме нису увек у вези са [[филогенија|филогенетским]] положајем врсте<ref name="MZ"/>. Појава исте животне форме у несродним врстама се назива ''еколошка конвергенција''. Такође, сродне врсте могу се карактерисати врло различитим животним формама — [[великаџиновска панда|велике панде]] су [[биљоједибиљојед]]и иако су остали [[медвед]]и [[месоједи|месоједемесојед]]е животиње. Присуство различитих животнх форми у једној систематској или филогенетској групи најчешће се може објаснити [[адаптивна радијација|адаптивном радијацијом]].

* основне карактеристике станишта — становници [[земљиштетло|тла]], становници на и у другим организмима, становници првенствено [[ваздух]]а;

* карактеристике исхране — [[биљоједибиљојед]]и, [[месоједимесојед]]и, [[сапрофит]]и, [[паразит]]и.