Екосистеми мора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.93.133.144 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 27:
== Зона сталног ударања таласа о обалу ==
 
Граница између [[море|морске]] и [[копно|копнене]] животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне [[стена|стене]] морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот [[организам|организмима]].
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима [[вода|водене]] средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових [[биотопстаниште|станишта]] да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора.
Због тога су се жива бића на оваквим стаништима прилагодила да се ефикасно причврсте за стеновиту подлогу, као и на повремену сушу.
 
 
У овој зони живе многобројне '''''[[алге|слузаве модрозелене алге]], [[пужпужеви]]еви литорине,''''' као и '''''[[ракови]] витичари''''' и '''''мокрице.'''''
 
== Зона плиме и осеке ==
Ред 41:
[[Датотека:Dakuma.jpg|200п|десно|слика]]
 
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим [[биотопстаниште|стаништима]] је ритмично повлачење [[море|морске воде]] и потпуно исушивање [[обала|обале]], која је у периоду осеке изложена јакој [[Сунце|Сунчевој]] [[светлост]] и високој [[температура|температури]].
 
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
 
У ову зону [[плима и осека|плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаје|јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале.
 
 
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пужпужеви]]еви''''', '''''[[шкољка|шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]'''''
 
== Зона морског дна ==
Ред 57:
Морско дно до дубине од око 50-{m}- је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
 
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[биотопстаниште|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50-{m}- најбујнија и најразноврснија.
 
 
На морском дну живе многобројне врсте '''''[[алгаалге|алги]]''''', '''''малобројне цветнице''''', '''''[[сунђери]]''''', '''''[[кораликорал]]и''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''', '''''[[пужеви]]''''', '''''[[шкољке]]''''', '''''[[главоношци]]''''', '''''[[бодљокошци]]''''' и '''''[[рибарибе|рибе.]]'''''
 
 
Ред 79:
 
 
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте '''''[[бескичмењаци|бескичмењака]]''''', као што су '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[морски црв]]и''''', '''''[[ракови]]''''' и '''''[[морски краставац|морски краставци]]''''', али и најнеобичније врсте '''''[[рибе|риба]]'''''.
 
[[Категорија:Биологија]]