Жирондинци — разлика између измена

19 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Жирондинци''' ({{јез-фр|girondins}}, по реци [[Жиронда]]) су били политичка група током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Иако у ово доба још нису постојале [[Политичка партија|партије]], њихова организација је била релативно чврста. Као и [[јакобинци]] били су [[Демократија|демократе]], али су са њима били у сукобу. Године 1793. већина жирондинаца је осуђена на монтираном процесу.
 
Име су добили по томе што су углавном потицали из [[Департман Жирондажиронда|департмана Жиронде]] (околина [[Бордо]]а). У своје доба најчешће су их називали ''Брисотинци'', по имену свог вође [[Жак Пјер Брисо]]а.
 
У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и [[монтањари]] су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792.
256.125

измена