Жумберак (планина) — разлика између измена

Жумберак су населили српски православни ускоци и избеглице из [[Сењ]]а, пореклом [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби из Босне, Старе Херцеговине]] и Србије, који су говорили [[штокавскиштокавско дијалекатнаречје|штокавксим дијалектом]] и били под јуридиксциојом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. У званичним документима католичке цркве и [[ХабзбуршкоХабзбуршка царствомонархија|Хабзбуршког царства]] ови православни Срби називани су „Рашани или ускоци“ по [[Рашка|Рашкој]], „Срби (Сервиани) или Рашани (Расциани)“, „Власи или ускоци“, „Власи или Рашани“, само Власи, како су православне Србе називали Турци и „шизматици“ по расколу цркава из 1054. године. У изворима, најчешће су називани „Власима или ускоцима“, а ређе „Сервианима или Расцианима“<ref name="хрчак">[http://hrcak.srce.hr/file/44930 Хрчак: „Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630)“], З. Куделић, Хрватски институт за историју, Загреб (2002), научни рад УДК 262.12(497.5 Мрача) 16</ref>.

Турска војска је [[1529]]. претрпела пораз приликом опсаде [[Беч]]а. Хришћани из тадашње Турске понадали у бољу будућност. Преко аустријских обавештајаца и доушника ступили су народни прваци из околине [[Срб (градГрачац)|Срба]], [[Унац|Унца]] и [[Гламоч]]а са аустријским војним властима и одлучили да пређу на аустријску страну. Око 50 ускочких породица је пребегло са територије турске државе [[1530]]. године. Они су населили луку Купе, Жумберак (данас у Хрватској), [[Метлика|Метлику]], Черномељ (данас Словенија), Пољан и Лож, села и крајеве које су Турци прилично опустошили. Средином [[1531]]. године стигла је још једна група од око 1000 ускока из долине Цетине.

Под притиском католичке цркве, а касније и [[Аустроугарска|аустријске државе]] [[Марчанска епархија|српски православна епархија са седштем у Марчи]] постепено је превођена у унију, односно покатоличена је, што је коначно довршено у другој половини [[18. век]]а. Један део православних Срба је [[унија|поунијаћен]] и остао је у унији у оквиру [[ГркокатолициГркокатолицизам|Гркокатоличке цркве]] у Жумберку, где се у [[Крижевци (Хрватска)|Крижевцима]], данас налази седиште грко-католика за цео простор Хрватске и Србије. Један део њих постепено је потпуно преведен у католичку цркву. Поред унијаћења и покатоличења, обављена је и темељно похрваћивање српских ускока у Жумберку, тако да се тамо дана већина изјашњавају као Хрвати. Занимљиво је да се у суседној Словенији у [[Бела Крајина|Белој Крајини]], подручју које се ослања на Жумберак, досељеници истог порекла и групе, већим делом изјашњавају као Срби.<ref name="хрчак" />