Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

Ослобођењем од немачке окупације и формирањем [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] и доношењем првог Устава те државе 31. јануара 1946. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_fnrj.html Устав ФНРЈ]</ref> формалноправно је формирана нова држава, по свом политичком уређењу република, чиме је период монархија на овом просторима дефинитивно завршен. Овај Устав је свој узор имао у [[Устав СССР-а из 1936. године|Уставу СССР-а из 1936. године]] и дефинисао је ФНРЈ као чврсту федерацију. Да би се избегао правни вакуум до потпуног формирања правног поретка нове државе дошло је до преузимања норми и закона из предратног периода који нису били у супротности са уређењем и политичким карактером новонастале државе <ref name="СВИМ" /> . Нова етапа у правном уређењу Југославије наступила је доношењем [[Устав од 7. априла 1963. године|Устава од 7. априла 1963. године]] познатог још и као [["Повеља самоуправљања"]] <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1963.html Устав СФРЈ 1963.]</ref> који је донет из уверења да су се нови односи, као и сама држава формирана после Другог светског рата, довољно учврстили како би се ти односи применили у свим сферама друштвених односа. Са уставно-правног становишта најважнија новина била је формирање Уставног суда, као највише судске инстанце која је имала задатак да чува и штити уставни поредак [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Суштинске промене у структури федерације уведене су Уставним амандманима из 1967 и 1968. године, а свој коначан облик су попримиле 1971. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/amandmani_na_ustav_iz_1963.html Амандмани на Устав из 1963.]</ref> и оне су представљале спровођење у пракси закључака који су донети на [[Осми конгрес Савеза комуниста Југославије|Осмом конгресу Савеза комуниста Југославије]] одржаном у [[Београд]]у који је практично означио почетак трансформације Југославије од чврсте федерације ка све лабавијој Конфедерацији. Практични довршетак тог процеса је проглашење [[Устав СФРЈ од 21. фебруара 1974. године|Устава СФРЈ од 21. фебруара 1974. године]] <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.html Устав СФРЈ из 1974.]</ref> . Његове најбитиније одредбе су увођење консензуса република и покрајина приликом гласања, као и легализовање права на самоопредељење и отцепљење али без прецизирања ко су носиоци тог права, републике или народи, што ће касније бити један од најбитнијих узрока крвавог распада заједничке државе.

 

 

Смрт [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], као и промене на светској политичкој сцени, прерасподела моћи између великих сила, као и распад [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а су околности које су довеле и до краја СФРЈ, кроз крвави грађански рат који је формално окончан потписивањем [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] 21. новембра 1995. године којим је завршен рат у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].