Жуч — разлика између измена

51 бајт додат ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Cholestasis 2 high mag.jpg|мини|225п|Жуч (жути материјал) у [[биопсија|биопсији]] [[јетра|јетре]] у амбијенту жучне стагнације и.е. [[Холестаза|холестазе]]]]
[[Датотека:Lipid and bile salts.svg|right|225п|мини|Дејство жучних соли на пробаву]]
'''Жуч''' је жута или зеленкаста течност, производ лучења [[ћелија (биологија)|ћелија]] [[јетра|јетре]] код већине [[кичмењаци|кичмењака]]. Жуч посебним системом жучних канала доспева из [[жучна кеса|жучне кесе]] у [[дванаестопалачно црево]] (дуоденум) где помаже у процесу разлагања [[масти]] (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из [[гуштерача|гуштераче]]. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен [[дуоденумдванаестопалачно црево|дуоденума]]а.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref><ref name="Медицинска_физиологија">{{Cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall |editor= | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=Савремена администрација |location=Београд | year=1999 |id=ISBN 638705999 | doi= | url=}}</ref>
 
Жуч се састоји се од [[Жучне киселине|жучних соли]], [[електролит]]а, [[билирубин]]а (разградни продукт [[хемоглобин]]а), [[холестерол]]а, и других [[липид]]а. Такође садржи метаболите и разградне продукте [[ксенобиотик]]а ([[лек]]ова и [[отров]]а). Жуч служи као [[емулгатор]] за масти и витамине растворне у уљима у [[систем органа за варење|пробавном тракту]] и омогућава бољу апсорпцију масних материја из црева.
 
== Физиолошке функције ==
Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући [[емулзија|емулзификацију]] масти из хране. [[анјонЈон|Анјон]] жучне соли има [[хидрофилност|хидрофилни]] и [[хидрофобност|хидрофобни]] део те има могућност окруживања капљица масти ([[триглицерид]]а и [[фосфолипид]]а) при чему се формирају [[мицела|мицеле]], код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због [[лецитин]]а и других [[фосфолипид]]а који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;-{μм}-.
 
[[Дисперзија]] масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање [[ензим]]а [[панкреасна липаза|панкреасне липазе]], која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две [[масне киселине]] и моноглицерид, који се апсорбују у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбују се у [[лимфни систем]] кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као [[измет|фекалије]].
 
Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини ([[Витамин Д|Д]], [[витамин Е|Е]], [[витамин К|К]] и [[витамин АРетинол|А]]). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања [[билирубин]]а, нуспродукта [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроцита]] које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи део танког црева. Жучне соли такође делују као [[бактерицид]]и, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.
 
== Жучне киселине ==
256.125

измена