No. 10 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
'''„No. 10”''' је десети албум [[Драгана Мирковић|Драгане Мирковић]], издат је [[1993]]. године.
 
Јубиларни десети албум Драгана је симболично назвала „No. 10”. Доказ да је била обожавана и у ратном периоду је тај што је њена касета била дупло скупља од касета осталих певача, ни драстична разлика у цени публику није спречила да купује касету, па је и даље била најтиражнија. Овим албумом напунила је Дом синдиката 11 пита за редом и унела једну светску иновацију, уместо класичног микрофона запевала је на бубицу па је могла без проблема да изводи плесне кореографије, које се нису могле видети на концертима других певача, овим је поново померила границе. Први пут у каријери Драгана је обрадила турску песму „Баш тебе волим ја” која је постала велики хит. И на овом албуму се нашла песма у рок фазону, у питању је „Хало драги”. Спотове за песмеː „До последњег даха”, „Питам своје срце”, „Много сам те пожелала” и „Теби љубав мени бол” снимила је на Кипру, док је за песму „Бићу његова” снимљен интересантан спот, Драгана у белом оделу изводи плесне покрете на столици, због тога су је прозвали српским Мајл Џексоном и то је био један од разлога који је доводидовео на странице тинејџерског часописа „Хупер”, у ком није било места за певаче из Драганине бранше. Сваку песму је пратио спот, осим песме „Љубав кад је права”. Поред наведених песама, издвојиле су се иː „Ветрови туге” и „Кад за тобом умрем ја”.
 
Овај албум Драгана је посветила свом најбољем пријатељу и менаџеру Раки Ђокићу речимаː ''„Ове песме посвећујем свом најбољем пријатељу Раки Ђокићу у знак захвалности за све што је учинио за мене и моју каријеру.”''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/No._10