Википедија

Звучни филм — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
Многи теоретичари филма тврде да, заправо, филм никада није био без [[звук]]а. Многобројни филмови били су пропраћени неком врстом [[Музика|музике]] и нарације. Историјски посматрано, још од појаве [[Фонограф|фонографа]] а касније и кинетографа, зачетници [[Филмска индустрија|филмске инструстрије]] покушавали су да споје [[Фотографија|слику]] и тон у једно. Међутим, они су успевали да слици додају само звучну пратњу, било живом речју коментатора или музиком [[клавир]]а, [[Оркестар|оркестра]], тадашњих [[Gramofon|грамофона]]. Кад међутим говоримо о звучном филму, тада мислимо да је звук забележен (снимљен) на филмску врпцу заједно са сликом. Реч је о томе да се звук посебним техничким поступком претвара у светлосни запис различитог интезитета.
 
Пре више од осам деценија [[6. октобар|6. октобра]] [[1927]]. године, у [[Лос Анђелес]]у је одржана светска премијера “[[Џез Певачпевач (филм)|Џез Певача]]” првог звучног дугометражног играног филма.<ref>[http://gorila.jutarnji.hr/profile/volim_igre/2011/06/01/prvi-zvuni-film-kada-je-snimljen-prvi-film-sa-zvukom-zvuk-u-filmu Када је снимљен први филм са звуком]</ref> Ово дело било је прво у којем су скоро три деценије после појаве покретних слика глумци проговорили. Филм је реализован у продукцији холивудског студија “[[Warner Bros.|Ворнер Брос]]”, а тадашња музичка звезда [[Ал Џолсон]] изговорио је прве речи на филму: “Сачекајте, сачекајте, још нисте чули све…”<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t44011.lt.html Прве речи на филму]</ref>
 
Први српски звучни филм био је “[[Невиност без заштите]]” [[Dragoljub Aleksić|Драгољуба Алексића]]. Снимљен је [[1941]]. године, а приказан током [[1942]]. када га је видело чак око 80.000 Београђана.
Ред 14:
Компанија Ворнер Брос крајем двадесетих година (1927.), уводи у филмску индустрију први звучни филм „Џез певач” (The Jazz Singer) и на тај начин производи праву револуцију на тржишту. Појава филма са звуком овој компанији доноси огроман профит. Велики филмски моћници одлучују да инвестирају у звучни филм, што је подразумевало потпуну промену технике за снимање и репродукцију филма. Била су то огромна материјална средства али тржишна утакмица и одушевљење публике појавом звучног филма, приморало је велике филмске студије да улажу новац. У периоду између 1927-1929 године, [[Холивуд]] је произвео преко 300 звучних филмова. Потпуна интеграција слике и звука у филмској индустрији изведена је до 1930. године.
 
У то време цело америчко филмско тржиште било је под контролом осам највећих филмских компанија - [[Warner Bros.|Варнер Брос]], [[Парамаунт пикчерс|Парамаунт]], [[Твентит сенчури фокс]], МГМ, РКО, [[Universal Pictures|Универсал]], [[КолумбијаКоламбија пикчерс|Колумбија]], Јунајтид Артистс.
Златне године Холивуда обележене су енормном филмском продукцијом. Велике филмске компаније функционисале су као праве фабрике. Тако је [[1937]]. године годишња продукција досегла цифру од [[500]] играних филмова - поређења ради, до осамдесетих година ова цифра је пала на [[100]] филмова годишње.
 
Ред 28:
== Језичка баријера - бојазност од звучног филма ==
 
Нужно прилагођавање постојећих филмских студија и [[Кинематографија|кинематографа]] новим техничким условима била је повезана са великим финансијским трошковима, а што се друштвене ситуације тиче(криза позната као [[Великавелика депресијакриза|велика америчка депресија]]) само се једним делом могла подмирити повећаном цена улазница. Осим тога постојала је бојазан, да многе дотадашње звезде неће знати говорити и певати како то тражи филм, те да постоји могућност да на другим тржиштима филмови не буду прихваћени због језика, што је у немом раздобљу техником поднасловљавања (титловања) било доста једноставније и сигурније.<ref>http://kresimirmikic.com/?page_id=2864</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Звучни_филм”