Велика Хрватска — разлика између измена

Послије колапса Аустроугарске и формирања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], код франковаца долази до развоја идеја о обнови Аустроугарске, католичкој федерацији држава, дунавској федерацији и сличних, које сује требалетребало да им помогну у остварењу њихових планова Велике Хрватске. Од 1920. већина франковаца дјелује из Италије, која их због претензија на [[Далмација|Далмацију]] новчано подржава и допушта оснивање њихових логора. Франковци у Краљевини СХС имају мали утицај па дјелују заједно са такозваним „Хрватским блоком“ странака на изборима.<ref name="ВЕ10-265">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1975., књига десета, pp. 265</ref>

1932. године др [[Анте Павелић]] објављује карту на којој су приказане границе "[[независна Држава Хрватска|будуће независне хрватске државе]]", у чији састав сује, према карти, поред подручја [[Централна Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]], требалетребало да уђу и цела [[Босна и Херцеговина]], цео [[Срем]] и [[Бока Которска|Бока которска]]. На летку из 1940. године, на коме је такође потписан др Анте Павелић "[[усташе|усташки]] поглавник“ и „вођа хрватског ослободилачког покрета“, границе „будуће независне државе Хрватске“ су још више проширене, тако да су, поред већ поменутих територија, у састав Хрватске укључене и [[Словенија]], [[Црна Гора]], [[Санџак (област)|Санџак]], [[Бачка]] и [[Барања]].