Панславизам — разлика између измена

м
 
=== Рађање панславизма ===
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли [[хрвати|хрватског]] [[Исусовци|језуитског]] мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писацаписца Јана Херкела. Термин Панславизам''панславизам'' је први пут [[1826]]. у [[Чешка|Чешкој]] предложио [[Словачка|словачки]] [[адвокат]] и [[писац]] Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] монархији [[Павел Јосеф Шафарик]], [[Јан Колар]], [[Људевит Гај]], и [[Вук Стефановић Караџић]].
 
Раст утицаја [[Руска Империја|Руске Империје]] у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за [[Нација|национално ослобођење]] [[Словени|Словена]], централнесредње и југоисточне [[Европа|Европе]]. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. «руског» Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку [[ЗападЗападни Словени|западних]] и [[ЈугЈужни Словени|јужних]] [[Словени|Словенcкихсловенcких]] [[Племе|племенаплеме]]на. «Опасност» звана «пан-славизампанславизам» коришћен је у западноевропском [[Друштво|друштвеном]] <nowiki/>и [[Политика|политичком]] [[Новинарство|новинарству]]. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед- у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања «словенска [[Аустрија]]» (аустро-славизма), »Велика Илирије» ([[Илиризам]]), »«Свесловенске Ограничене» монархије или Федерације, као дијела «[[Руска Империја|Руске Империје]]».
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли [[хрвати|хрватског]] [[Исусовци|језуитског]] мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писаца Јана Херкела. Термин Панславизам је први пут 1826. у [[Чешка|Чешкој]] предложио [[Словачка|словачки]] [[адвокат]] и [[писац]] Јан Херкел. Политичке ставове,идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] монархији [[Павел Јосеф Шафарик]], [[Јан Колар]], [[Људевит Гај]], [[Вук Стефановић Караџић]].
 
Раст утицаја [[Руска Империја|Руске Империје]] у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за [[Нација|национално ослобођење]] [[Словени|Словена]], централне и југоисточне [[Европа|Европе]]. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. «руског» Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку [[Запад|западних]] и [[Југ|јужних]] [[Словени|Словенcких]] [[Племе|племена]]. «Опасност» звана «пан-славизам» коришћен је у западноевропском [[Друштво|друштвеном]] <nowiki/>и [[Политика|политичком]] [[Новинарство|новинарству]]. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед-у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања «словенска [[Аустрија]]» (аустро-славизма), »Велика Илирије» (Илиризам), »Свесловенске Ограничене» монархије или Федерације, као дијела «[[Руска Империја|Руске Империје]]».
 
== Литература ==