Зло — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 35:
=== Зло у хришћанству ===
{{Главни чланак|Грех|Ђаво}}
[[Датотека:Giotto,_diavolo.jpg|мини|[[Ђото ди Бондоне|Ђото]], ''Страшни суд'' (детаљ)]]
У традиционалном [[хришћанство|хришћанству]] се порекло зла објашњава митом о паду. У почетку је [[Бог]] створио свет добрим, а [[ђаво]] и [[човек]] су у њега унели зло, чинећи [[грех]] својом [[слободна воља|слободном вољом]]. Зло је везано за [[грех]], моралан неуспех према Богу, што резултује одвајањем од њега. [[Ђаво|Сатана]] се у хришћанским списима спомиње као оличење зла, противник, лажни оптужитељ, протуверник, клеветник, лажљивац, убица, зли, онај који куша веру и вреба на колебљиве.
Ред 105:
* морално зло ({{Јез-лат|malum morale}}) — узроковано човековим слободним избором. Поистовећује се с [[грех]]ом.
Лајбниц такође разматра је ли Бог могао да створи бољи [[земља|свет]], без зла и патње. Коначно, он закључује да је Бог створио „најбољи од свих могућих светова“, јер зло које се у њему појављује јесте неопходно за пуно испољавање добра.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> На приговоре, да је могуће замислити свет бољи од нашег, Лајбниц има две врсте одговора. Прво, иако ми можемо мислити да извесне особине света могу бити боље ако их посматрамо појединачно, ми не знамо да ли је могуће створити свет без тих особина. Друго, погрешно је претпостављати да бог процењује доброту света на начин на који је ми процењујемо. Обично се сматра да је свет добар само ако су људи на [[Земља|Земљи]] срећни, али Лајбниц каже да је то исувише ограничен начин размаишљања. Прикладнија мера била би срећа свих бића која имају [[осећање|осећај]]. Лајбниц оставља могућност да земаљска бића која имају осећај могу бити само мали део бића које је бог створио.
=== Кант ===
| |||