Зора Петровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| датум_рођења = [[17. мај]] [[1894]].
| место_рођења = [[Добрица (Алибунар)|Добрица]]
| држава_рођења = {{зас|Аустроугарска}}[[Аустроугарска|Аустроугарска монархија]]
| датум_смрти = [[25. мај]] [[1962]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{ЗД ЈУГ}}[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
| поље =
| правац_традиција =
Ред 19:
 
== Биографија ==
Средњу школу је похађала у [[Панчево|Панчеву]] [[1907]] — [[1909]]. године. Уписала се на Уметнчко-занатску школу у Београду 1912—1914. у којој су јој предавали [[Милан Миловановић (сликар)|Милан Миловановић]], [[Ђорђе Јовановић]] и [[Марко Мурат]]. Сликарство је студирала у [[Пешта|Пешти]] код професора Деак-Ебнера, и учествовала на курсевима професора Ретија у тзв. 'Барбизону у Нађбањи'. Период од 1915. до 1919. преоводи на Краљевској Маџарској Земаљској Сликарској Великој Школи код професора Лајоша Деака Ебнера. У [[Београд]] се враћа 1919. када завршава Уметничко-занатску сликарску школу код професора [[ЉубаЉубомир Ивановић|Љубе Ивановића]] и запошљава се као наставница у Реалци у Београду, а од 1921. до 1944. предаје у Другој женској гимназији 'Краљица Наталија'. У [[Париз]] [[1925]].-1926. годину дана борави у атељеу [[Андре Лот]]а. Радила је најпре као учитељ цртања, а у Сликарској школи Младена Јосића као хонорарна професорка сликарства од 1942. до 1944. Године [[1952]]. добила је посао професора на [[Универзитет уметности у Београду|Академији ликовних уметности у Београду]] и ту радила до краја живота. Преминула је у Београду 25. маја 1962. и сахрањена у Панчеву.
 
Први пут је излагала 1921. године у Сомбору, а прву самосталну изложбу приредила је 1927. у Салону пријатеља уметности Цвијета Зузорић на Краљавском тргу (сада Студентском тргу). Учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Била чланица [[Друштво српских уметника Лада|Друштва српских уметника 'Лада']] ([[1924]] — [[1927]]), [[Уметничка група Облик|Уметничке групе 'Облик']] ([[1928]] — [[1931]]), „Дванаесторица“ ([[1938]]) и „Самостални“ ([[1951]] — [[1954]]).
Ред 25:
== Сликарство ==
Теме њених слика су ентеријери, [[портрет]]и, али најшеће [[Акт (сликарство)|актови]] и жене из народа. Сви историчари модерне српске уметности сврставају сликарство Зоре Петровић најпре, на почетку њеног стваралаштва, у поетску фигурацију, а касније у колористички експресионизам коме је остала верна до последњих дела. Њено сликарство заснива се на наглашеном, брзом, широком потезу четке преко платна без непотребног детаљисања форме. Супротно томе, фигуре на њеним сликама су деформисане, анатомски изобличене, али пуне унутрашње снаге и искрености хроматског звука. Слике су јој испуњене густом колористичком пастом и светлом које те облике наглашава. Ове сликарске основе Зора Петровић је поставила тридесетих година и остала је верна том стилском изразу до краја живота.
Њени радови могу се видети у [[Народни музеј у Београду(Београд)|Народном музеју у Београду]], [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеју савремене уметности у Београду]] и у колекцији Спомен-збирка Павла Бељанског у [[Нови Сад|Новом Саду]].
 
[[Датотека:Zora2.JPG|мини|десно|300п|]]
Ред 68:
* [[Миодраг Б. Протић]], Савременици I, Ликовне критике и есији, ''Нолит'', Београд, [[1955]]
* Миодраг Б. Протић, Српско сликартсво ХХ века, ''Нолит'', Београд, [[1970]]
* [[Јерко Јеша Денегри|Јеша Денегри]], Колористички експресионизам четврте деценије, pp. 22-23, Четврта деценија, експресионизам боје, поетски реализам, ''Музеј савремене уметности'', Београд, [[1971]]
* [[Лазар Трифуновић]], Српско сликарство 1900—1950, pp. 96-97, ''Нолит'', Београд, [[1973]]
* Зора Петровић, каталог ретроспективне изложбе, ''Музеј савремене уметности'', Београд, [[1978]]
Ред 78:
* [[Уметничка група Облик]]
* [[Тома Росандић]],
* [[Љубомир Ивановић|Љуба Ивановић]],
* [[Мило Милуновић]],
* [[Сретен Стојановић]],