Италијански рат (1521—1526) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
Ред 26:
[[Датотека:Pavia campaign (1524-25).png|мини|лево|Рат 1524. и 1525. године, кампања око Павије]]
 
Иницијативу је Карло препустио Французима. Они су упали у шпанску [[Навара|Навару]], али су тучени [[Битка код Ноаина|код Ноаина]] 30. јуна 1521. године. На северу су затим царевци прешли у офанзиву са око 40.000 људи под [[Георг фон Фрундсберг|Фрундсбергом]] и Зикингеном. Опсели су [[Мезјер]] и угрозили [[Шампања|Шампању]]. У операцијама које је предузео, Франсоа је деблокирао Мезјер, после чега се рат стабилизовао и Артоау и Еноу. Решење ће пасти у Италији где се воде операције врло променљиве среће. Командант шпанско-папске војске, [[Просперо Колона]] опсео је [[Парма|Парму]]. Французи је деблокирају уз помоћ врбованих Швајцараца, али кад су се они вратили кући , франачки командант [[Одет Лотрек]] морао је отворено поље препустити противницима, али се ни у градовима није могао одржави због непријатељства грађана, па је изгубио и Милано. Због несташице новца, Швајцарци су поново почели пристизати са Французима. Лотрек опет прелази у офанзиву, али затим наилази Фрундсберг који је у [[Битка код Бикоке|бици код Бикоке]] тукао Швајцарце. Французи су изгубили [[Миланско војводство]] и [[Ђенова (држава)|Ђенову]]. Но, Франсоа се није одрекао Италије. Послао је преко Алпа адмирала Бонивеа са 30.000 људи, али и њега су [[Фернандо Авалос]] и [[Шарл Бурбон]] изманевровали и тукли [[Битка на реци Сезији|на реци Сезији]] (30. април 1524.) након чега царевци прелазе у офанзиву и опседају [[Марсеј]]. Док су грађани храбро бранили град, Франсоа је кренуо да нападаче одсече од Италије, али је Фернандо Авалос то избегао наглим повлачењем. Франсоа је опсео Павију. Авалосу је стигао у помоћ Фрундсберг и [[Шарл Ланоа]]. Заједнички су тукли Франсоа [[Битка код Павије|код Павије]] (24. фебруар 1525). Заробљени француски краљ откупио се [[МадридскиМир миру Мадриду (1526)|Мадридским миром]] од 14. јануара 1526. године одрекавши се Италије, Фландрије, Артоа и Бургундије.
 
==Види још==