Благовештенски сабор — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
== Позадина ==
 
Након [[Октобарска диплома|Октобарске дипломе]] којом је уведено уставно стање у [[Аустрија|Аустрији]] цар [[Франц Јозеф]] се премишља да ли се определити за [[централизам]], [[дуализам]] или [[федерација|федерализам]]. Испрва не дозвољава Србима да држе сабор (тј. не сазива га), већ позива патријарха да са 20 угледних људи дође у Беч да се нагоде, али Рајачић ово одбија.
 
Да би ублажио огорчење Срба због укидање [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], цар је сазвао српски сабор у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] на Благовештење 1861. и дозволио му је да сме да расправља о политичким питањима. На овај начин цар је вршио притисак на [[Мађари|Мађаре]] и признао Србе за народ у Угарској. Могли су му присуствовати само Срби из Угарске, тј. из дотадашње Војводине, а то је забрањено онима из [[Војна крајина|Војне границе]]. Нико није очекивао много од оваквог ограниченог сабора, али су сви пристали на њега.