Иво Тијардовић — разлика између измена

| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]

Завршио је Драмску школу у [[Загреб]]у ([[1922]]), музику је учио приватно у [[Сплит]]у и [[Беч]]у. Од [[1922]]. године сценограф је и диригент позоришта у Сплиту, [[1929]]-[[1933|33]]. водио је музички одсек фабрике грамофонских плоча „Едисон Бел Пенкала“ у [[Загреб]]у, од 1933. директор је опере и оперете а од 1939. управник позоришта у Сплиту. У [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-у је члан више уметничких група и интендант „Казалишта Народног Ослобођења Далмације“, а након слома [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] ради у Загребу. Од [[1945]]. до [[1949]]. [[интендант]] је [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватског народног казалишта]], [[1949]]-[[1954|54]]. директор Државног [[Симфонијски оркестар|симфонијског оркестра]].

Тијардовића је као композитора највише привлачило стварање дела за позориште. Од осам његових оперета најпознатије су ''„[[Мала Флорами]]“'' и ''„Сплитски акварел“'', у којима је, ослањајући се на мелодику [[МедитеранСредоземно море|Медитерана]]а и музички фолклор свог завичаја, одлично дочарао специфични колорит [[Сплит]]а између два светска рата. Истакао се и као духовити либретиста, а бавио се и [[Сценографија|сценографијом]] и [[Костимографија|костимографијом]].