Народна библиотека Ариље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{ВикиБиб2015}} Народна библиотека у Ариљу, смештена је у самом срцу града и један је од од воде… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{ВикиБиб2015}}
Народна библиотека у [[Ариље|Ариљу]], смештена је у самом срцу града и један је од од водећих стубова културе овог места.
== Историја ==
Према подацима, прво оглашавање ариљске [[Читаоница|читаонице]] било крајем [[19. век|19. века]], након проглашења Ариља за варошицу. у Ариље су пристизали многи писци који су књиге остављали као поклон цркви, па се може рећи да су прве библиотеке у Ариљу биле манастирске. Године 1880. године, Ариље и даље нема читаоницу. У то време, израстало је у лепу варошицу којом су многи посетиоци били импресионирани. Читалаца је било али читаоница још увек не. Године 1895. најзад се оснива читаоница. Није била дугог века јер су 1899. године сва радничка друштва и организације забрањени, када је у Србији уведено ванредно стање и након атентата на краља Милана. На почетку [[20. век|20. века]] у Србији се поново оснивају радничке читаонице. Овога пута су захтеви за њихов опстанак били доста јачи и енергичнији.<ref name=arilj>Ариљска Библиотека, мр Слободан Радовић, Ариље 2002</ref>
Једини поуздани податак када је опет основана ариљска књижница је из Илустрованог алманаха, где се у рубрици Преглед народних књижница и читаоница 1929/30. године, наилази на податак да у ариљском срезу ради библиотека. Дакле, Народна библиотека у Ариљу основана је 1929. године. Из каснијих извора се види да постоје три библиотеке у ариљском срезу, што је веома значајан податак ако се узме у обзир да неки срезови, попут травничког и моравичког, немају ни једну народну књижницу и читаоницу. У ариљском срезу, постоје народне књижнице на следећим местима:
Ред 12:
* село Крушчица – са 136 књига.
.<ref name=arilj/> У свескама већег формата, називаним инвентарима књига, налази се попис књига које су се могле наћи у ариљској библиотеци. Неке од њих су биле:
* [[Беноа Пер|Беноа]], Атлантида. Превео Предраг Каралић
* [[Александар Дима Отац|Дима]], Три мускетара (две књиге)
* [[Јанковић Милица]], Смрти и живот
* [[Вук Стефановић Караџић|Караџић Вук]]: Српске народне песме
* Станојевић С. – Историја Срба, Хрвата и Словенаца
* [[Лав Толстој|Толстој Лав]], Јеванђеље. Превео Јован Максимовић
* Недељковић М. – Споменак (илустрована читанка за школску омладину и народ)
* Паја, Каја и бата Мата
* Ружичасте књиге за младеж у 18 свезака
* Чика Томина колеба.
Линија 52 ⟶ 50:
На површини од 160м2 библиотека има укупно око 30.000 књига. Организује сусрете са књижевним ствараоцима, промоције књига, предавања, трибине, литерарне конкурсе за ученике средњих и основних школа, изложбе, издаје месечни локални лист “Ариљски хоризонти”, организује позоришне и биоскопске представе. Организовала је многе књижевне сусрете чији су гости били [[Добрило Ненадић]], [[Добрица Ерић]], [[Марко Видојковић]], [[Ева Рас]],
Линија 66 ⟶ 64:
Библиотека је од недавно укључена у систем узајамне каталогизације базиран на [[COBISS]] платформи, који обједињује локалне каталоге више од 120 библиотека у Србији у један узајамни електронски каталог [[COBIB.RS]].
== Издавачка делатност ==
Линија 78 ⟶ 76:
Зграда Соколског дома налази се недалеко од саме зграде библиотеке и галерије. Ту се налази ариљски биоскоп који постоји и ради више од 50 година. У сали биоскопа се, поред многих филмских пројекција, одржавају и разне представе, често и књижевне вечери, саветовања, прославе, разне академије и фолклорни наступи.
== Референце ==
{{извори}}
| |||