Диња — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 13:
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-
}}
'''Диња''' је једногодишња зељаста [[биљке|биљка]], пореклом из [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]. ДајеВрло жуте,је меснате,вероватно сочнеда је још пре више хиљада година пренета и слаткеу плодоведруге крајеве света. ЗаВећ исхранустари сеЕгипћани сматрали су дињу посластицом. користеСтари [[плод]]Римљани, [[корен]]а свакако и [[семе]]Грци, сладили су се дињама баш као и ми данас. БотаничкиПрва гледано,земља у којој је диња обухватапочела низинтензивно узгојенихда варијететасе игаји била је Француска. То се догодило пре више од три стотине култиварагодина.
 
Даје жуте, меснате, сочне и слатке плодове. За исхрану се користе [[плод]], [[корен]] и [[семе]]. Ботанички гледано, диња обухвата низ узгојених варијетета и култивара. Неке врсте диња називају се канталупа, а неке касаба. Ове последње стижу касно у сезони, али се боље одржавају и могу дуже да стоје приликом транспорта на пијаце. Та врста диња има глатку, жућкасто-зелену кору и веома је крупна.
 
Диња садржи [[бета каротин|бета-каротин]], [[фолна киселина|фолну киселину]] и [[витамин Ц]], као и [[маледоза|маледозе]] витамина [[витамин Б1|Б1]], [[витамин Б2|Б2]], [[витамин Б3|Б3]], [[витамин Б4|Б4]], [[витамин Б5|Б5]], [[витамин Б6|Б6]] и [[витамин Е|витамина Е]]. Од минерала у дињи се налазе: [[калцијум]], [[магнезијум]], [[фосфор]], [[калијум]], [[натријум]], [[сумпор]], [[цинк]], [[гвожђе]] и [[бакар]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Диња