Банка — разлика између измена

2.632 бајта додата ,  пре 4 године
нема резимеа измене
м (ispravke)
Појам '''Банка''' потиче од латинске речи ''-{banco}-'', која означава клупу (тезгу, у данашњем смислу шалтер).
Прва модерна банка, [[Банка Светог Ђорђа]] (''-{Casa di Sant Giorgio}-'') је основана 1407 год. у [[Ђенова|Ђенови]] у [[Италија|Италији]].
 
== Историја ==
Данас банке пружају разноврсне услуге, али оне заправо имају два главна задатка. Први је задатак примање улога од људи и чување њихова новца док им изнова не затреба; и други, да дају новац у зајам људима који су им за то вољни платити камату. Због тога је банкарство старо колико и историја. У старом Вавилону, Египту и Грчкој људи су се бавили банкарством. Храмови су обично били места где се улагао новац. У Риму је 210. године пре наше ере објављена уредба којом се на Форуму одређује место за мењаче новца. Међутим, у средњем веку узимање камата се сматрало грехом, па су неке земље забрањивале својим грађанима да оснивају банке. Наравно, неки су се људи и даље тиме бавили. Тако су у средњем веку мењачи новца у Италији обављали свој посао на улици, на клупи; клупа се на италијанском језику каже банцо, па је отуда и дошао назив "банка". Савремено банкарство први пут се јавило у Венецији 1587. године, када је основана ''Banco di Rialto''. Та је банка примала улоге и дозвољавала улагачима да пишу чекове на новац што су га имали у банци. Године 1619. ''Banco del giro'' преузела је ''Banco di Rialto'' и давала признанице на уложено сребро и злато; те су признанице употребљаване као новац. Амстердамска банка, основана 1609, такође је издавала потврде које су употребљаване као "банчин новац". У Енглеској су златари истовремено били и банкари све до 1694. године, када је утемељена Енглеска банка, која је држала монопол на јавно банкарство у Енглеској све до 1825. године.
 
== Банкарство ==
Анониман корисник