Изомер (нуклеарни) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Изомер''' (нуклеарни) је [[атомско језгро]] са истим бројем и [[протон]]а и [[неутрон]]а као основно стабилно језгро, али са различитим побуђеним стањима [[нуклеонnukleon|нуклеона]]а, па према томе и различитим особинама. Другом речима, ради се о побуђеним (метастабилиним) краткоживећим стањима (с временом полуживота 10<sup>-9</sup> s или дужим) једног те истог атомског језгра.<ref>{{cite journal | author=P. M. Walker and J. J. Carroll |title=Nuclear Isomers: Recipes from the Past and Ingredients for the Future |url=http://epubs.surrey.ac.uk/cgi/viewcontent.cgi?article=1060&context=physicspapers | journal=Nuclear Physics News | volume=17 | issue=2 |pages=11 |year=2007| doi = 10.1080/10506890701404206}}</ref><ref>{{cite web |title=UNH researchers search for stimulated gamma ray emission |url=http://einstein.unh.edu/nuclear/NucNews/graser_news.html | work=UNH Nuclear Physics Group |year=1997| accessdate = 1. 6. 2006. |archiveurl = http://web.archive.org/web/20060905160103/http://einstein.unh.edu/nuclear/NucNews/graser_news.html|archivedate = 5. 9. 2006.}}</ref> Једини познати стабилни изомер који се јавља у природи је Та-180-{m}- чије је време полуживота процењено на 10<sup>15</sup> година. Сви остали живе краће од секунде осим хафнијума-178-{m}- који има време полуживота 31 годину.
 
== Референце ==