Иконопоштовање — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (додана категорија Православље помоћу геџета HotCat)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Основна идеја иконопоштовања, да се приказујући и поштујући приказан лик на икони, остварује веза са самом том личношћу, те се и она на неки начин чини присутном.
 
Учење о иконопоштовању прихватају [[Православна црква|православна]], [[Римокатоличкакатоличка црква|римокатоличка]] и неке [[Протестантска црквапротестантизам|протестантске]] цркве.
 
Слике [[Христос|Христа]], [[Богородица|Богородице]], [[Светац|светаца]] и библијских сцена познате су у [[Хришћанство|хришћанству]] још од [[II2. век|II века]]а. До [[IV4. век|IV века]]а зидови хришћанских цркава били су украшени таквим сликама. [[Василије Велики|Свети Василије Велики]], у знак сећања на мученика Варлаама, охрабрује уметнике да осликају подвиге светитеља. [[Јован Златоусти|Свети Јован Златоуст]] пише о иконама [[Мелетије Антиохијски|Мелетија Антиохијског]] и [[Теодорет Кирски|Теодорета Кирског]] који се продају у Риму.
 
Током [[III3. век|III века]]а, због активног прогона хришћана иконе су прикривене и веома симболичне. Главна симболичка слика Христа били су Јагње и Риба.
 
Током [[VIII8. век|VIII века]]а дошло је до појаве [[Иконоборство|иконоборства]] у [[Византијско царство|Византијском царству]], што је кулминирало [[726|726.]] године забраном употребе икона од стране византијског цара [[Лав III Исавријанац|Лава III]] (717-741), који је издао више едиката против поштовања икона у периоду (726-729). Након вишедеценијских сукоба две стране, спор је коначно решен на Седмом васељенском сабору где је установљен начин поштовања икона и иконоборство осуђено како јерес:
 
{{Цитат|Ми се држимо неизменљиво свих Црквених завештаних нам писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког живописа, јер је сагласно историји јеванђељске проповеди, ради потврђивања истинитог а не привидног очовечења Бога Логоса, и служи једнакој истоветној користи, пошто ствари које једна на другу указују очигледно да имају и узајамне појаве.
 
 
Прве недеље [[Часни пост|Часнога поста]], слави се као Недеља православља као спомен на [[Седми васељенски сабор]], одржан у [[Никеја|Никеји]] [[787|787.]] године кад је, закључцима овога сабора, означена победа над иконоборством и поновно успостављање иконопоштовања.
 
 
256.125

измена