Битка на Јеловој гори — разлика између измена

м (Бот: исправљена преусмерења)
Одлазак чланова британских војних мисија и дефинитиван прекид британских односа са четницима у мају 1944. још више су отежали Михаиловићев положај. Извесну наду пружало му је присуство америчких обавештајаца у његовом штабу да га барем Американци неће препустити партизанима и Црвеној армији. Како је морао да ојача положај, Михаиловић је наредио да се оборени амерички пилоти [[Операција Ваздушни мост|скупе на Равну гору]] и са аеродрома у [[Прањани]]ма евакушиу. Наде у америчку помоћ су се појачале доласком америчког обавештајца [[Роберт Макдауел|Роберта Макдауела]] краем августа 1944.{{sfn|Вишњић|1984|pp=252}} Макдауел је имао задатак да организује прозападне снаге у источној Европи и спречи да Црвена армије буде та сила која ће протерати Немце. Међутим, он је долазио у незваничној мисији коју је организовао шеф [[Канцеларија за стратешке услуге|Уреда за стратешке услуге]] [[Вилијам Џозеф Донован|Вилијам Донован]], а не као званични представник председника Рузвелта или америчке војске. Макдауелова уверавања да ће се Американци искрцати на јадранској обали и спречити Михаиловићев пораз су била без покрића; управо су Американци били ти који су се супротстављали отварању [[Западни фронт (Други светски рат)|Западног фронта]] било где другде у Европи осим у [[Француска|Француској]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
== Партизанска офанзива ==
== Сукобљене стране ==
 
Први и Дванаести корпус НОВЈ су половином августа продрли у Србију. Ове партизанске јединице успеле су за само десет дана, од 20. августа до 1. септембра 1944., да избиле на линију [[Ужице]]-[[Пожега]]. Главнина четника је августа 1944. била ангажована у централној Србији покушавајући да задржи партизански продор након [[Топличко-јабланичка операција|Топличко-јабланичке операције]]. Када је постало јасно да ће нови удар партизана кренути из Санџака и Босне, те четничке јединице су позване натраг у западну Србију.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} [[Драгољуб Михаиловић]] је, у складу са новонасталом ситуацијом, 1. септембра 1944. године објавио општу мобилизацију, док је 6. септембра у Прањанима донео проглас о обједињавању свих националних снага ([[југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићеваца]] и [[Српска државна стража|недићеваца]]).{{sfn|Вишњић|1984|pp=250}}