Битка на Јеловој гори — разлика између измена

нема резимеа измене
== Партизанска офанзива ==
 
Први и Дванаести корпус НОВЈ су половином августа продрли у Србију. Ове партизанске јединице успеле су за само десет дана, од 20. августа до 1. септембра 1944., да избиле на линију [[Ужице]]-[[Пожега]]. ГлавнинаТоком четникапоследњих једана августа 1944.и билапочетком ангажованасептембра уиз централнојЦрне СрбијиГоре, покушавајућиСанџака даи задржиБосне партизанскиушло продорје наконјош [[Топличко-јабланичкашест операција|Топличко-јабланичкедивизија операције]].НОВЈ, Кадапа је посталоу јаснотом датренутку ћеу новиСрбији ударбило партизаначетрнаест кренутидивизија из СанџакаНОВЈ и Босне,знатан те четничке јединице су позване натраг уброј западнусамосталних Србијуодреда.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} [[ДрагољубСтупањем Михаиловић]]добровољаца је,и убивших складу са новонасталом ситуацијом, 1. септембра 1944. године објавио општу мобилизацију. Број људи који су се одазвали Михаиловићевом позиву је био разочаравајући по Михаиловића. Мобилизација је прекасно дошлачетника у време када су четничке шансе биле мале, када су они били већ бројчано надјачани, а чак ни постојеће четничке јединице нису имале довољно оружкапартизане и муницијијерегрутацијом, упркоснеке Михаиловићевимдивизије покушајимасу из августа да од Немаца добијесе помоћутростручиле.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
Главнина четника је августа 1944. била ангажована у централној Србији покушавајући да задржи партизански продор након [[Топличко-јабланичка операција|Топличко-јабланичке операције]]. Када је постало јасно да ће нови удар партизана кренути из Санџака и Босне, те четничке јединице су позване натраг у западну Србију.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} [[Драгољуб Михаиловић]] је, у складу са новонасталом ситуацијом, 1. септембра 1944. године објавио општу мобилизацију. Број људи који су се одазвали Михаиловићевом позиву је био разочаравајући по Михаиловића. Мобилизација је прекасно дошла у време када су четничке шансе биле мале, када су они били већ бројчано надјачани, а чак ни постојеће четничке јединице нису имале довољно оружка и муницијије, упркос Михаиловићевим покушајима из августа да од Немаца добије помоћ.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
6. септембра у Прањанима донео проглас о обједињавању свих националних снага ([[југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићеваца]] и [[Српска државна стража|недићеваца]]).{{sfn|Вишњић|1984|pp=250}}