Битка на Јеловој гори — разлика између измена

 
== Партизанска офанзива ==
[[Слика:Savo Drljević i Peko Dapčević 1944.jpg|мини|десно|220п|[[Саво Дрљевић]] и [[Пеко Дапчевић]] у августу 1944.]]
 
Први и Дванаести корпус НОВЈ су после успешне Дурмиторске операције половином августа продрли у Србију. [[1. пролетерска дивизија]] је разбила Бугаре [[Битка на Палисаду|на Палисаду]] 27. августа, и, одбацивши четнике, наставила продор уз асистенцију [[37. санџаџка дивизија|37. санџачке дивизије]]. 6. личка дивизија је за то време водила исцрпљујуће задржавајуће борбе на Дурмитору. Недељу дана након 1. пролетерске, и 6. личка дивизија се маневром извукла из немачког притиска и, прешавши [[Лим]], придружила се 1. дивизији. Тиме је немачка идеја разбијања ударне снаге НОВЈ и изградње запречне линије на Лиму дефинитивно компромитована.
Први и Дванаести корпус НОВЈ су половином августа продрли у Србију. Ове партизанске јединице успеле су за само десет дана, од 20. августа до 1. септембра 1944., да избиле на линију [[Ужице]]-[[Пожега]]. Током последњих дана августа и почетком септембра из Црне Горе, Санџака и Босне ушло је још шест дивизија НОВЈ, па је у том тренутку у Србији било четрнаест дивизија НОВЈ и знатан број самосталних одреда.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Ступањем добровољаца и бивших четника у партизане и регрутацијом, неке дивизије су се утростручиле.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
Главнина четника је августа 1944. била ангажована у централној Србији покушавајући да задржи партизански продор након [[Топличко-јабланичка операција|Топличко-јабланичке операције]]. Када је постало јасно да ће нови удар партизана кренути из Санџака и Босне, те четничке јединице су позване натраг у западну Србију.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} [[Драгољуб Михаиловић]] је, у складу са новонасталом ситуацијом, 1. септембра 1944. године објавио општу мобилизацију. Број људи који су се одазвали Михаиловићевом позиву је био разочаравајући по Михаиловића. Мобилизација је прекасно дошла у време када су четничке шансе биле мале, када су они били већ бројчано надјачани, а чак ни постојеће четничке јединице нису имале довољно оружка и муницијије, упркос Михаиловићевим покушајима из августа да од Немаца добије помоћ.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}