Илија Шпановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 18:
 
== Биографија ==
Рођен је [[30. април]]а [[1918]]. године у селу [[Драготина]], код [[Глина|Глине]] на [[Банија|Банији]]. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а месарски занат је учио у Глини. Као месарски помоћник извесно време је радио у фабрици „[[Гавриловић(индустрија меса)|Гавриловић]]“, а затим у [[Книн]]у и [[Београд]]у. Као млади радник дошао је у везу са [[Раднички покрет|радничким покретом]] и био члан [[Уједињени раднички синдикатисиндикални савез Југославије|Уједињених радничких синдиката]] (УРС). Као активан синдикалиста, био је запажен од стране чланова [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и био кандидат за члана Партије.
 
Војни рок је служио у [[Скопље|Скопљу]], где га је априла [[1941]]. године затекао [[Априлски рат|напад на Југославију]]. После капитулације, пешице се, уз велике тешкоће, вратио у родно место, где су тада већ почели први [[Усташе|усташки]] покољи. Одмах по доласку, повезао се са комунистима и са млађим братом је ступио у прве [[Банија у Народноослободилачкој борби|партизанске јединице на Банији]]. Учествовао је у многим борбама са усташама, жандармима и [[Хрватско домобранство|домобранима]]. А посебно се истакао у нападу на [[Горњи Жировац|Жировац]], где се налазио на челу [[Бомбаши у Народноослободилачком рату|бомбашке групе]]. Истако се и у акцији на железничкој станици Бачуге, обучен у домобранску униформу разоружао групу усташа. Фебруара [[1942]]. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], а убрзо после тога је постављен за командира Друге чете Првог батаљона [[Банијски партизански одред|Банијског партизанског одреда]].
 
Јула [[1942]]. године био је постављен за командира чете у Ударном партизанском банијском батаљону. Са својом четом учествовао је у више битака, од којих се посебно истиче борба код [[Новска|Новске]], када је чета била опкољена од стране надмоћнијих непријатељских снага и његовом присебношћу и вештином командовања успела да се извуче из окружења. Крајем [[1942]]. године био је постављен за команданта Првог батаљона [[Седма банијска ударна бригада|Седме банијске ударне бригаде]]. Овај батаљо сматран је за један од најбољих батаљона у [[Седма7. банијска дивизија НОВЈ|Седмој банијској дивизији]], а он и његови борци више пута су, због велике храбрости и пожртвованости, похваљивани од Штаба Седме банијске дивизије.
 
Погинуо је у току [[Битка на Неретви|Четврте непријетљске офанзиве]], када је после преласка [[Неретва|Неретве]], [[10. март]]а [[1943]]. године, његова батаљон на планин [[Прењ]], био изненада нападнут од стране [[Југословенска војска у отаџбини|четника]].