Википедија

ФК Борац Бања Лука — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Брисање, због претходно погрешне измјене.
Ред 1:
{{бб|новододати делови текста су преписани са сајта ФК Борац за који немамо дозволу [http://www.fkborac.net/sajt/prvi-pehar-i-zabrana-rada-kluba-1941/], [http://www.fkborac.net/sajt/obnova-kluba-i-prvi-ulazak-medju-prvoligase/], [http://www.fkborac.net/sajt/drugi-put-prvoliga%C5%A1i/] итд}}
{{друго значење|други фудбалски клуб|[[ФК Борац]]}}
{{Фудбалски клуб |
име = ФК Борац |
Линија 32 ⟶ 30:
 
== Историја ==
===Оснивање===
===Нека се зове Борац!===
Клуб је основала група трговачких помоћника који су се окупљали у гостионици „Путник“ у [[Бања Лука|Бањој Луци]] по договору из средине [[1925]]. године. Због тога се полемише да ли је клуб основан 1925. или [[1926]]. године. Оснивачка скупштина клуба одржана је [[4. јул]]а 1926. године. По томе Борац спада у најстарије клубове у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Разговору су присуствовали: Миле и Бране Стефановић, Никола и Миле Пуцар, Бранко и Божидар Илић, Руди Хитер, Мустафа Софтић, Здравко Шербл, Саво Новаковић, Жарко Врањешевић, Емил Зрелец и још неколико младића, углавном трговачких помоћника. Многи од њих су са оснивањем клуба вјеровали да ће тим организовањем моћи боље и успјешније да се боре и изборе за своја радничка права. Многи савременици тих догађања су тврдили да је, у неку руку, [[Веселин Маслеша]] дао име клубу.
 
Линија 38 ⟶ 36:
 
По томе је клуб добио своје прво име '''Раднички спортски клуб Борац'''. За председника РСК Борац изабран је Рудолф-Руди Хитер, потпредсједник је био Саво Новаковић, Мустафа Софтић био је први, а Никола Куковић други секретар. За благајнике су изабрани: Милан Петровић (први), Душан Балабан (други). У управи су још били: Вјекослав Ротквић, Милош Јовановић, Омер Исовић, Божидар Илић, Александар Ковач, Душан Петровић, Миливоје Ковачевић. Том приликом изабран је и Надзорни одбор а њега су сачињавали: Ђоко Јовановић (предсједник), Драгутин Волк, Бранко Кривокућа, Милан Прица, Јозо Зеба.<ref name="Нека се зове Борац!">[http://http://www.fkborac.net/sajt/neka-se-zove-borac/ Нека се зове Борац!]</ref>
 
===Први пехар и забрана рада 1941.===
 
О првим наступима Борца има мало података, али од заборава је сачувано да је крајем 1926. године имао више од 50 чланова. Његово присуство у све већој спортској породици Бањалуке постало је запажено, поготово послије убједљиве побједе над, до тада неприкосновеним фудбалским клубом, Крајишником, од 5:2.
 
Борац је први пехар освојио 1928. године на слетском такмичењу у Сарајеву. Првог дана турнира Борац је савладао имењака из Јајца са 7:1, а [[ФК Пролетер Теслић|Пролетер из Теслића]] вишеградски Борац са 2:1. У финалу су се састали Борац и Пролетер, а побиједили су Бањалучани са 4:1. Тако је освојен први пехар, који се и данас чува у Трофејној сали на [[Градски стадион у Бањој Луци|Градском стадиону у Бањалуци]].
 
Пролазиле су године, Борац се такмичио у регији [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]], стицао све већу популарност.
 
Рад клуба је у више наврата забрањиван, али никад прекидан, све до 1941. године, када је створена такозвана [[Независна држава Хрватска]]. Долазак поглавника Анте Павелића у Бањалуку, значио је, истовремено, да за Борац више нема живота. Тако је и било. Исписан је мрачан историјски период. <ref name="Први пехар и забрана рада 1941.">[http://www.fkborac.net/sajt/prvi-pehar-i-zabrana-rada-kluba-1941/ Први пехар и забрана рада 1941.]</ref>
 
===По завршетку Другог свјетског рата - обнова клуба и први улазак међу прволигаше===
 
По окончању [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], рад Борца је веома брзо обновљен. Било је то [[23. јуна]] [[1945]]. године, када су Бањалучани одиграли прву утакмицу након рата.
 
Борац је [[1950]]. године коначно је стигао на југословенску фудбалску сцену као трећелигаш. Прво је у квалификацијама на нивоу БиХ освојио прво мјесто, испред [[НК Челик|Челика из Зенице]] и [[ФК Радник Бијељина|Радника из Бијељине]]. Услиједиле су квалификације са [[ФК Ловћен|Ловћеном са Цетиња]] и [[ХНК Шибеник|Шибеником]]. И оне су успјешно преброђене. Борац је тако [[1958]]. године постао [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|друголигаш]]. За све то вријеме његове боје бранили су изузетно квалитетни фудбалери: Ото Бојер, Александар Мастела, Васо Тешановић Тица, Осман Спахо, Душко Радаковић, Мухамед Крајишник, Лојзо Поповић, Перо Бањац и многи други, а од млађих су се посебно истицали [[Томислав Кнез|Томо Кнез]] и [[Велимир Сомболац]], који ће ускоро стећи велику фудбалску славу.
 
У међувремену, Борац је играо и квалификације за улазак у [[Првенство Југославије у фудбалу|Прву савезну лигу]], али није успио. Велико фудбалско славље у Бањалуку је стигло тек [[11. јуна]] [[1961]]. године када је Борац коначно постао [[Првенство Југославије у фудбалу|прволигаш]].
 
У посљедњој утакмици те сезоне [[НК Карловац|Карловац]] је савладан у Бањалуци са убједљивих 7:1 и славље је могло да почне. Борац је оставио иза себе највећег ривала, [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар из Сарајева]]. Тај историјски резултат остварила је екипа која је најчешће играла у саставу: Колак, Кривокућа, Куленовић, Јурић, Шврака, Касумовић, Јанковић, Миљуш, Везмар, Спасојевић, Томљеновић, Тимотијевић и Кнез. Незаборавни су то дани за бањалучки фудбал.
 
Али, за подвиг у Првој лиги Борац није имао снаге, а није имао ни срећно сложену најбољу поставу. Клуб је напустио Томо Кнез, показало се да је то био ненадокнадив губитак, а ангажовани су млади играчи који се нису баш најсрећније уклопили у нову средину. На крају сезоне, Борац је остао на зачељу табеле и вратио се у [[Друга савезна лига Југославије у фудбалу|Другу лигу]].<ref name="Обнова клуба и први улазак међу прволигаше">[http://www.fkborac.net/sajt/obnova-kluba-i-prvi-ulazak-medju-prvoligase/ Обнова клуба и први улазак међу прволигаше]</ref>
 
===Други пут прволигаши===
 
Из године у годину, Борац је више таворио него што је стизао до врха табеле, други су били успјешнији и одлазили у прволигашко друштво. Године су то када се трагало за повратком на велику фудбалску сцену. Са Борцем су живјели гимназијалци и други бањалучки средњошколци. О Борцу се причало на корзу; једноставно, Борац је био и туга и нада, истовремено.
 
У љето [[1970]]. године Борац игра незаборавне квалификације против Осијека и [[ФК Борац Чачак|Борца из Чачка]]. У утакмици одлуке у Чачку остварио је побједу голом Фазлића од 1:0 и поново постао [[Првенство Југославије у фудбалу|прволигаш]]. Такво славље, како по повратку из Чачка, Бањалука до тада није видјела. Чланови екипе која је други пут постала прволигаш најчешће су били: Комадина, Комић, Пелц, Гавриловић, Агић, Одић, Алагић, Кушмић, Смилески, Јусић, Бећирбашић, Фазлић, Чорбеговић, Благајчевић, Хргић…<ref name="Други пут прволигаши">[http://www.fkborac.net/sajt/drugi-put-prvoliga%C5%A1i/ Други пут прволигаши]</ref>
 
===Прво финале Купа и први европски наступи===
 
Борац је постигао велики успјех када је стигао до финала [[Куп Југославије у фудбалу|Купа Југославије]] 1974. године. Поражен је од [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдука]] са 0:1, али с обзиром на то да су Сплићани те године били прваци, Бањалучани су по први пут обезбиједили пласман на међународну сцену.
 
Борац је био миљеник жријеба и за ривала је добио Римеланж из [[Луксембург]]а. Деби у Европи је био као из снова. Силно мотивисан првим изласком на међународну сцену, Борац је просто разбио недораслог ривала и нанио му праву катастрофу – 9:0. Остаће записано да је први гол за Борац на европској сцени постигао Милош Цетина у 6. минуту, а истински јунак премијерног међународног наступа био је Мухамед Ибрахимбеговић – Фишер, који је био неухватљив за гостујућу одбрану и постигао чак пет погодака.
 
Наравно, реванш је представљао само формалност. Али, ту утакмицу у сјенку је бацио инцидент у редовима Борца: дошло је до сукоба између тренера Бориса Маровића и фубалера Владимира Ћулафића. Након овога Маровић је напустио мјесто тренера Бањалучана, али то се није одразило на учинак фудбалера. Као и у првом мечу, Борац је и у овом сусрету потпуно доминирао и домаћине почастио „петардом“ – 1:5.
 
По повратку из [[Луксембург]]а челници Борца су се дали у потрагу за новим тренером и на Градски стадион је стигао Миљенко Михић. Није имао пуно времена за упознавање са играчима јер је Борца у другом колу [[Куп победника купова у фудбалу|Купа побједника Купова]] чекао [[Белгија|белгијски]] [[ФК Андерлехт|Андерлехт]], клуб који је 16 пута био шампион Белгије.
 
У првом мечу на [[Стадион краља Бодуена|стадиону „Хејсел“]] пред 30 000 гледалаца, Андерлехт је био бољи, остварио побједу од 3:0.
 
Борац је у реваншу био знатно ослабљен јер због повреде нису могли да играју стандардни првотимци Цетина и Кресо. Упркос проблемима Градски стадион је пун, 15 000 навијача је уз Борац. Борац је кренуо силовито од почетка. Прву прилику имао је Бајагиловић, потом је Јурковић погодио стативу, а Смилески је промашио празан гол. Ковачевић игра утакмицу живота, ни тројица Белгијанаца му не могу ништа и он просто лети лијевом страном терена.
 
Шансе за Борац се редају једна за другом. Ибрахимбеговић је два пута у стопостотној шанси, али голман Рајтер, један од најбољих европских чувара мреже, је још несавладан. У финишу првог полувремена брани још један шут Ибрахимбеговића.
 
Наставак утакмице је у истом ритму, Борац наставља нападе према голу Белгијанаца. И у 49. минуту Градски стадион је „експлодирао“, Борац постиже погодак! Лопта се одбијала од ноге до ноге и дошла је до Ибрахимбеговића који је шаље у празну мрежу.
 
Након постигнутог гола, Борац не стаје. Ковачевић наставља да диктира ритам игре, али Рајтер је феноменалан на свом голу. Статива гола Андерлехта се још једном затресла, Андерлехт се повукао у свој шеснаестерац! Све до краја Бањалучани су, у једној од најбољих утакмица у својој историји, нападали, контролисали игру, али нису имали среће да достигну 3:0 из [[Брисел]]а.
 
Борцу је та сезона и игра у [[Куп победника купова у фудбалу|Купу побједника Купова]], донијела бројна признања. Делегат утакмице у Бањалуци између Борца и Андерлехта, у свом извјештају је написао да су „Борац и Бањалука испунили све европске критеријуме за организацију врхунских утакмица“. Вриједи истаћи и један детаљ који је побрао симпатије код гостију из Белгије: Борац је издао посебан програм за утакмицу у Бањалуци и то на српском и француском језику.<ref name="Прво финале Купа и први европски наступи">[http://www.fkborac.net/sajt/finale-kupa-i-prvi-evropski-nastupi/ Прво финале Купа и први европски наступи]</ref>
 
== Грб кроз историју ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/ФК_Борац_Бања_Лука”