Инерција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 37.19.108.12 (разговор) на последњу измену корисника Addbot |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Инерција''' или '''тромост''' је једна од основних особина свих тела у свемиру које имају масу, тј. [[маса]] је мера инертности физичких тела. То се својство манифестује као противљење тела промени стања свога кретања, што је описано [[
У основи, то значи да би се телу променио интензитет, правац или смер [[брзина|брзине]], на то тело мора деловати [[сила]]. Уочимо да за промену смера кретања није потребна и промена интензитета брзине.
Ред 6:
Вектор инерцијалних сила увек је усмерен у супротном смеру од вектора убрзања неинерцијалног система у којем их опажамо, а интезитет је једнак <math>\mathbf{}F_{in}=ma</math>. Инерцијалне силе су по природи масене (волуменске) силе (за разлику од контактних). Такве силе „прожимају“ тело у целој његовој маси (волумену) јер делују на сваку његову честицу; у суштини, начин деловања инерцијалних сила се ни по чему не разликује од [[Њутнов закон гравитације|гравитационих]], осим што су им узроци различити. Ову њихову особину Алберт Ајнштајн искористио је за формулисање свога ''[[Принцип еквивалентности|принципа еквивалентности]]'' инерцијалних и гравитационих сила, који представља једну од основа његове Опште теорије релативности.
Неке инерцијалне силе су од посебног значаја у анализи кретања па имају и посебно име: [[центрифугална сила]], [[кориолисов ефекат|кориолисова сила]].
Маса тела је прикладна величина за меру инертности тела само код разматрања кретања које укључује једино транслацију, међутим, инерцијални ефекти се појављују и код чистог ротационог кретања (стална промена смера кретања). Сама маса у таквом случају није довољно добра величина па се уводи појам '''момента инерције'''. Момент инерције се дефинише као
| |||