Иранска револуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 2:
'''Иранска револуција''' (такође позната као '''Исламска револуција''',<ref name = "Chamber">[http://www.iranchamber.com/history/islamic_revolution/islamic_revolution.php Islamic Revolution], Iran Chamber.</ref><ref name = "Encarta">[http://encarta.msn.com/encyclopedia_761588431/Islamic_Revolution_of_Iran.html Islamic Revolution of Iran], MS Encarta.</ref><ref>[http://www.internews.org/visavis/BTVPagesTXT/Theislamicrevolution.html The Islamic Revolution], Internews.</ref> '''[[персијски језик|персијски]]: انقلاب اسلامی''') је била [[револуција]] која је трансформисала [[Иран]] из краљевине под вођством [[шах (титула)|шаха]] [[Мохамед Реза Пахлави|Мохамеда Резе Пахлавија]], у [[исламска република|исламску републику]] под [[ајатолах]]ом [[Рухолах Хомеини|Хомеинијем]], вођом револуције и оснивачем исламске републике.<ref name = "Britannica">[http://www.britannica.com/eb/article-32981 Encyclopædia Britannica].</ref>
 
Мада неки сматрају да револуција још траје, може се рећи да је отпочела јануара 1978. са првим великим протестима,<ref>[http://www.fsmitha.com/h2/ch29ir.html The Iranian Revolution].</ref> а завршила се усвајањем новог [[теократија|теократског]] устава - чиме је Хомеини постао врховни вођа земље - децембра 1979. У међувремену, [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамед Реза Пахлави]] је побегао из земље јануара 1979. након што су штрајкови и протести паралисали земљу, и 1. фебруара 1979, ајатолах Хомеини се вратио у Техеран да поздрави неколико милиона Иранаца.<ref name = "Britannica Khomeini">[http://www.britanniaca.com/eb/article-9045329 Ruhollah Khomeini], Encyclopedia Britannica.</ref> Коначни крај [[пахлави|династије Пахлави]] се догодио убрзо затим ([[11. фебруар]]а) када је иранска војска прогласила „неутралност“ након што су герилске и побуњеничке снаге надјачале снаге верне шаху. Иран је званично постао исламска република [[1. април]]а, [[1979]]. када су Иранци у великој већини подржали ту одлуку на референдуму.<ref>[http://www.britannica.com/ebi/article-202892 Iran Islamic Republic], Encyclopedia Britannica.</ref>
 
Револуција је била јединствена по изненађењу које је произвела у свету:<ref>Суни прес, Амузегар, „Динамика Иранске револуције“, (1991), pp. 4, 9-12</ref> недостајала је већина уобичајених узрока револуције - пораз у рату, економска криза, побуна сељака, незадовољна војска;<ref>Arjomand, ''Turban'' (1988), pp. 191.</ref> дошло је до великих промена великом брзином;<ref>Суни прес, Амузегар, Јахангир, „Динамика Иранске револуције“, pp. 10</ref> збачен је режим за који се сматрало да га чврсто чува издашно финансирана војска и безбедносне службе;<ref>Харни, „Свештеник“ ({{јез-енг|Harney, „Priest“}}) (1998), pp. 2</ref><ref>Абрахамски Иран ({{sfn|Abrahamian|1982), |pp. =496</ref>}} и стара монархија је замењена исламском теократијом. Исход, исламска република „под вођством осамдесетогодишњег религиозног учењака у изгнанству“, је био, како је то један научник рекао „исход који тек треба објаснити“.<ref name="Benard 1984 18">Бенард, „Божија влада“ ({{јез-енгharvnb|Benard, „The Government of God“}}) (|1984), |pp. =18.</ref> }}
 
Не тако јединствена, али снажнија је расправа око резултата револуције. Називана је „трећом великом револуцијом у историји“, након [[Француска револуција|Француске]] и [[Руска револуција|Бољшевичке револуције]].<ref>Marvin Zonis quoted in Wright, ''Sacred Rage'' 1996. pp. 61</ref> За неке она представља еру хероизма и жртвовања, која је донела ништа мање него заметак светске исламске државе, „савршени модел блиставог, хуманог и божанског живота... за све људе на свету“.<ref>Ирански председник Махмуд Ахмадинеџад, [http://www.memritv.org/Transcript.asp?P1=1288 „Чим Иран постигне напредну технологију, имаће капацитет да постане непобедива светска сила“], 28. септембар 2006 клип бр. 1288.</ref>. Са друге стране, неки Иранци виде револуцију као време када „смо сви на пар година изгубили разум“<ref>Ширли, „Знај свог непријатеља“ (1997), pp. 98, 104, 195.</ref> и нанета је штета економији и светском угледу Ирана, од кога земља тек треба да се опорави.<ref>Њујорк дејли њуз, 3. јануар 2007, „Како 2007. годину учинити Ахмадинеџадовом последњом на власти“, Мајкл Рубин ({{јез-енг|Michael Rubin, „How to make ’07 Ahmadinejad’s last year in power“}}).</ref><ref name="Roy 1994 193">Рој, „Пад политичког ислама“ ({{јез-енг|Roy, „Failure of Political Islam“}}) (1994), pp. 193.</ref>
Ред 12:
 
=== Шахове грешке ===
* Његова снажна политика [[вестернизација|вестернизације]] и блиска идентификација са Сједињеним Америчким Државама, упркос томе што је то довело до сукоба са [[шиити|шиитским]] муслиманским идентитетом.<ref>Макеј, „Иранци“ ({{јез-енгsfn|Mackay, „Iranians“}}) (|1998), |pp. =259, 261.</ref>}}
* Екстраваганција, корупција и елитизам (делом стварни, делом привидни) шахове политике;<ref>{{sfn|Mackay, ''Iranians'' (|1998), |pp. =236, 260.</ref>}}<ref name="Harney 1998">{{harvnb|Harney, ''The Priest'' (|1998), |pp. =37, 47, 67, 128, 155, 167.}}</ref>
* Шахов неуспех да култивише поборнике у шиитском религијском вођству да се успротиве Хомеинијевој кампањи против њега;<ref>Taheri, ''The Spirit of Allah'' (1985), pp. 136.</ref><ref name = "Arjomand 1998 192">Arjomand ''Turban'' (1998), pp. 192.</ref>
* Фокус владе на праћење и сузбијање [[Народни муџахедини Ирана|Народних муџахедина Ирана]], комунистичке [[Туедх партија Ирана|Тудех партије Ирана]], и других левичарских група, док је популарнија религиозна опозиција расла, организовала се, и постепено подривала ауторитет режима;<ref>Moin, ''Khomeini'' (2000), pp. 178.</ref><ref name = "Hoveyda 2003 22">Hoveyda ''Shah'' (2003) pp. 22.</ref><ref name = "Abrahamian 1982 533-4">Abrahamian, ''Iran'' (1982), pp. 533–4.</ref>