Иранска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 85:
До краја 1974. нафтни бум је почео да производи не ''велику цивилизацију'' коју је Шах обећавао, већ ''алармантан'' раст инфлације и ''растући јаз'' између богатих и сиромашних, села и града{{sfn|Graham|1980|pp=94}}. Националистички настројени Иранци су били бесни због десетина хиљада стручних кадрова из иностранства који су дошли да раде на већ непопуларној и скупој америчкој виокотехнолошкој војној опреми на коју је Шах трошио стотине милиона долара.
Наредне године је основана партија ''[[Растакиз]]''. Ово је била не само једина партија у коју су Иранци могли да се учлане, већ је ''целокупна одрасла популација'' морала да буде у чланству, и да плаћа чланарине{{sfn|Moin|2000|pp=174}}. Покушаји ове партије да подигне популарност ''антипрофитерским'' кампањама кажњавања и хапшења трговаца, не само да су се показали економски штетним, већ и политички контрапродуктивним. Инфлацију је заменило црно тржиште и опадајућа пословна активност. Трговци су били гневни и отуђени
[[1976]], Шахова влада је разбеснела иранске вернике променом прве године иранског соларног календара од године [[хиџре]] у годину успећа на трон [[Кир Велики|Кира Великог]]. ''Иран је преко ноћи прескочио из муслиманске године 1355. у ројалистичку годину 2535''{{sfn|Abrahamian|1982|pp=444}}. Исте године, Шах је објавио спровођење политике економске штедње како би се сузбиле инфлација и загађење. Незапосленост која је уследила је диспропорционално погодила хиљаде скорашњих сиромашних и нешколованих досељеника у градове. Културно и верски конзервативни, и већ наклоњени да Шахов секуларизам и окретање западу виде као ''страно и рђаво''{{sfn|Moin|2000|pp=163}}, многи од њих су постали срж револуционарних демонстраната и ''мученика''
[[1977]]. је инаугурисан нови амерички председник, [[Џими Картер]]. Он је основао специјалну Канцеларију за људска права, која је Шаху послала ''љубазни подсетник'' важности политичких права и слобода. Шах је на ово реаговао амнестијом 357 политичких затвореника у фебруару, дозвољавањем Црвеном крсту да посећује затворе, и отпочињањем 'Шаховог тренда либерализације'. Токоом касног пролећа, лета и јесени, либерална опозиција је формирала организације и издавала отворена писма против режима{{sfn|Abrahamian|1982|pp=501–3}}. Касније те године, незадовољна група (Савез писаца) се окупила без уобичајеног полицијског разбијања и хапшења, што је отпочело нову еру политичке активности Шахових противника{{sfn|Moin|2000|pp=183–4}}.
| |||