Ненад Грујичић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 78:
* Неко ми узе реч, Матица македонска, Скопје и Арка, Смедерево, 2014.
* Светлица, Просвета, Београд, 2015.
Нова књига песама Ненада Грујичића ''Светлица'', у издању београдске ''Просвете'', доноси 87 песама, у осам циклуса. Пре свега, ту су два венца терцина (’’Светлица’’ и ’’Вилинске терцине’’), који, као песнички обик, представљају новост у српској поезији (и шире) с обзиром да досад нису постојали у пракси наших песника.
Венац терцина ''Светлица'' (по којем књига носи назив), као песничка форма, представљао је велико изненађење на нашој књижевној сцени већ појавом у Културном додатку ''Политике'' 10. јанура 2015. године. Указао се као тематско-мотивски и занатски беспрекорна целина од 11 песама.
Нова књига Ненада Грујичића доноси и циклус ''Десет малих заповести'', десет духовних песама са хришћанским реминисценцијама.
Циклус је написан у реткој форми – пантун, која такође није коришћена у нашој поезији. У овом циклусу, свака песма има мото, једну од прегршти мисли монаха Симеона Дајбапског.
Нова књига Ненада Грујичића доноси и два сонетна венца ''Безњеница'' и ''Палидрвце''. Грујичић је досад написао девет сонетних венаца, од којих су најпознатија три у књизи ''Пуста срећа'' (1994), која је пре две деценије, такође објављена у ''Просвети'', доживела три издања (1994, 1995. и 1996) и била овенчана наградом ''Милан Ракић'' за књигу године. Књига ''Светлица'' Ненада Грујичића садржи и петнаест независних сонета.
Упечатљиво место у књизи заузима песма ''Животни манифест'', исписана у песничкој форми званој велика сестина или sestina lirica. Ово је Грујичићева досад друга по реду песма сачињена у поменутом ретком песничком облику који има особен систем грађења строфа сачињен од троструке римe (два пута) у свакој од шест секстина, и у завршном терцету, где се римоване речи налазе и на средини стиха.
Свом песничком мајсторству, Грујичић је у новој књизи додао и песме у облицима које затичемо у француском, шпанском, италијанском и руском језику и песништву: рондо, рондел, триолет, глоса, канцона и частушка. Затим, ту је терцина с акростихом, сонет с акростихом, катрен у петерцу, дистих у шеснаестерцу, као и у једна оригинална варијанта - мото у сонету.
Ненад Грујичић је аутор који воли и сматра стваралачки целисходним да матерњим језиком насељава европске и светске песничке облике и форме, показујући тиме капацитете српског језика као песничког медијума.
У књизи ''Светлица'', на тематско-мотивском плану, налазе се љубавне и духовне (религиозне) песме, са осветљавањем позиције песника у чину певања и у свету. Ненад Грујичић слика амбивалентни однос мушког и женског принципа, као и аркадијске објаве и паслике детињства и завичаја. Ту су и песме које показују свест о метатекстуалној димензији стиха и језика, често са духовитим, иронијским, гротескним и сатиричним сенчењима и засецима. Изражена је и ауторова моћ да анимира обиље лексичког материјала (блага) и оживи заборављене и нове речи.
Књига ''Светлица'' Ненада Грујичића појављује се као право освежења на нашој песничкој сцени и представља креативну прилику за нове истраживаче и тумаче. Она проширује читалачки доживљај и отвара нове увиде показујући, у свим временима, непредвидиве моћи поезије као неуништиве духовне дисциплине и највишег облика књижевне писмености.
=== Остале књиге ===
| |||