Магијско мишљење и ментално здравље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Магијско мишљење и ментално здравље''' су два међусобно повезана односа која вероватно делују у човеку откако он постоји, па је и данас видљив њихов њихов утицај у културама са тзв. паганским веровањем, али и у животу људи у развијеним цивилизацијама, у којима преовлађују велике монотеистичке религије (хришћанство, ислам, будизам...). Магијско мишљење, по општем ставу социјалних антрополога, претходило је рационалном односно научном мишљењу, и спада у период апстрактно замишљеног друштвеног развоја. Оно је слично са психосоцијалним развојем појединца, како сматрају психоаналитичари и психолози, који магијско мишљење „смештају“ у шивотни узраст између друге и треће године живота. По истој аналогији сматра се да је магијска медицина у ширем смислу, претходила научној медицини психијатрији и психијатрији, са видљивим реликтима и у савременој психијатрији односно лекарству.<ref name=autogenerated1>Петар Опалић, ''Социјални аспекти магијског и религијског у схватању менталног здравља'', Социолошки преглед, бр. XXXXI (2007), 4, рр. 509–520 [http://www.socioloskipregled.org.rs/Tekstovi/4%282007%29/Opalic.pdf pdf]</ref>
 
== Историјат ==
Магијско мишљење може се препознати у свим врстама регресивног понашања које прати теже психичке поремећаје, али и у мишљењу припадника тзв. примитивних племена. које је још Фројд (1976) детаљно описао у делу „Тотем и табу“.<ref>Frojd S. (1976): ''O seksualnoj teoriji. Totem i tabu'', Matica Srpska, Novi Sad.</ref>
 
У свом чувеном делу „Курс позитивне филозофије“,<ref>Comte, A.; ''Cours de Philosophie Positive'', Tome II; Bachelier, Paris, 1835, </ref> [[Огист Конт]] је сачинио претпоставку да свака наука пролази кроз три стадијума:
* '''Теолошки''', у коме се догађаји тумаче као последица натприродних сила
* '''Метафизички''', у коме се догађаји објашњавају апстрактним принципима
* '''Позитивистички,''' у коме се, текконачно, ток догађајидогађаја објашњава каузалним начелима. ''Само је овај последњи стадијум, по Конту, према узору у природним наукама, ослања се на објективни или позитивни метод и има истинску научну вредност.''
 
Историјске гледано, почетком друге половине 20. века,<ref>Wayne E. Oates ''Anxiety in Christian Experience'', The Westminster Press, Philadelphia, Publication 1955. рр.156</ref> уочено је да се однос између магије и религије са једне и менталног здравља са друге стране, може посматрати из два правца:
 
;Правац негативног односно психопатолошког гледања
У овомовај, првом, правцуправац нпр.гледања спада; оптерећеност грехом код хришћана, забрана узимања одређене хране у исламу, опседнутост избегавањем сексуалних односа и...
 
;Правац позитивног гледања
У овом, другомдруги правцуправц нпр.гледања спада; сагледавање религиозности у функцији прибављања утехе, подстицања заплашивања, а нарочито ослобађања личног осећања кривице, тј.што је у функцији интеграције менталног здравља.
 
;=== Када се у човеку развило магијско мишљење? ===
Човекова природа није статична, „затворена иили изолована“, аутономна суштина, него динамична реалност одређена у самој својој бити својим односом према магијском мишљењу које постоји у човеку (вероватно откако и он постоји), и Богу. Овај однос је виђен као процес уздизања из паганског веровања као заједништво – човека створеног по слици Божјој, позваног да оствари „божанску сличност“ и његовог однос према Богу као датост и задатак, непосредни доживљај и очекивање још узвишеније визије, коју треба постићи у слободном и позитивном гледању на живот.
 
Зато можемо рећи да магијско мишљење које постоји у човеку вероватно откако и он постоји, а постаји и даданас. Оно је иу данассавременом свету видљиво не само у културама са тзв. паганским веровањем,тако да се ова врста мишљења среће и у животима људи у развијеним цивилизацијама, у којима преовлађују велике монотеистичке религије ([[ислам]], [[хришћанство]], [[будизам]]...).<ref>Popović M., Jerotić V. (1985): ''Psihodinamika i psihoterapija neuroza,'' Nolit, Beograd. </ref>
 
Историјски јегледано магијско мишљење везано, је и за предхришћанска политеистичка веровања као нпр. код Словена:
{{цитат2|''Поменимо само за пример веровања за поступке у свакодневном животу у српском и другим суседним народима означавана као „ваља се“, или веровања везана за бројеве 3, 7, 13, за дане у недељи – петак, црну мачку, за димњачара итд.<ref name=autogenerated1/>''}}
 
== Полазне основе ==
Магијско мишљење у човеку заснива се уна веровању да у његовом окружењу постоји у нешто натприродно, и склоностишто код њега покреће човекасклоност да се томе натприродном потчини, као и да извршава оно што се од њега у име надприродног тражи. Магијско веровање подразумева да се мислима (или магијским радњама) може утицати на реалност и односе у њој.
 
Анимистичко веровање, је нешто специфично за магију, а настало је из убеђење да све што постоји (односи се и на неживи предмети) има своју унутрашњу живу суштину тј. душу, ''и да је то што егзистира међусобно повезано, тако да су делови онога у шта се верује смисаони елементи неке замишљене апстрактне целине која је надређена свакодневној реалности.''
 
У примитивним (варварским) друштвима (без писмености и утицаја великих циливизација) карактеристичне су, између осталог, бројне форме
понашања и резоновања у складу са магијским предубеђењима, као што је; доживљај уношења опасне материје у организам, различити табуи везани за однос и примену предмета и живих бића, доживљај губитка виталне телесне супстанце под утицајем спољњих сила итд.
 
Неки истраживачи (као што је Фрејзер) разликују:
* ''Имитативну магију'', која почива на доживљају утицаја магијског имитативног понашања на целину тела.
* ''Контагиозну магију'', која се темељи на доживљају утицаја просторног или временског контакта магијског извора са делом тела који накнадно може да се прошири на цело тело.
Већи део магијских поступака односи се на превенцију утицаја „злих сила“ које имају негативне последице, између осталог и на настанак психички измењеног понашања.
 
Магијско мишљење и поступци везани су одвајкада за индивидуалну и друштвену контролу агресивности и сексуалности појединца с једне, као и за редукцију психичких проблема, најчешће страха, депресивности и опште напетости са друге стране. ’Прелазак’„Прелазак“ из сфере логичног или научног у области магијског и нелогичног, огледа се најчешће у „граничним ситуацијама“ у којма је човекова егзистенција озбиљно суочавасуочена са могућношћу престанка постојања (тешка физичка болест, тешка изненадна психичка траума, губитка властитог живота, нестанак ближњегближње и...).
 
Као елемент људске природе, квалитет магијског, сусреће се у дубоком слоју колективно несвесног чак и код младих људи високог образовања. Тако поједини истраживачи из Србије (Опалићкао 1999што је Опалић),<ref>Opalić P. (1999): ''Zur Untersuchung der Gruppenpsychotherapie,'' Psychosozial V., Giessen.</ref> наводе да су га уочили ''код студената из Источне Србије у Студентском дому „Студентски град“ у виду „бацања чини“, стављањем замотуљака од обојених врпци, трава, делова одеће или косе, које су студенти затицали пред вратима својих соба, остављених, како су то они тумачили, од стране оних колега који су намеравали да магијски утичу на њихова емоционална опредељења за или против одређене љубавне везе.<ref name=autogenerated1/>''
 
== Етиопатогенеза поремећаја изазваних магијским мишљењем ==
Магијско мишљење је значајно за разумевању психодинамике депресивних обољења присилних радњи или опсесивно-компулсивне радњи.
 
Депресивна стања изазвана магијским мишљењем могу настати као последица интројектованог доживљаја да се мислима нашкодило другом (нпр дете је желело смрт или нестанак брата или сестре), када се обично у раном узрасту, јавља у облику осећање кривице, као психичког језгра из кога ће се касније развити депресивни поремећај.
 
Магијског порекла су и многе присилне мисли или опсесивно-компулсивне радње, којима се на магијски начин у оквиру психодинамике болести „поништавају“ нежељени ефекти агресивних или сексуалних фантизама неуротичара.
 
Магијског или анимистичког порекла, такође је и став, да се одређеним поступцима (гледањем у карте, пасуљ, шољу од кафе, бајањем, везивањем црвене врпце, или нпр „бацањем’„бацањем“ чини“чини), може утицати на добар или лош исход догађаја (или психичко стање појединца).
 
Стања опседнутости су честа у неким епилептичним, хистеричним и сомнабулним стањима (која се иначе не виђају код схизофрене опседнутости) која су праћена променама свести. Бројни ауторитет се слажу да је магијску опседнутост психијатријског карактера присутној у опсесивно-компулсивнимопсесивно–компулсивним неурозама, нарочито, тешко, у психолошком смислу разлучити од тзв. аутентичне религиозне опседнутости демонима,као што то помиње српски психијатар В. Јеротић (1999), ''мислећи на верска искуства неких католичких свештеника, који уосталом и нису усамљени у свету.''
{{цитат2|''Међутим постоје бројнији стручњаци, који ове, на магији засноване симптоме опседнутости, не вежу искључиво за психопатологију, као што то чини С. Бојанин (1999),<ref>Bojanin S. (1999): ''Duhovnost, psihijatrija i mladi,'' Naučna knjiga, Beograd. </ref> држећи да су таква стања у основи једно од могућих облика људског постојања у којем активно учествује и онај који пролази кроз магијску опседнутост, и више или мање активни посматрач.<ref name=autogenerated1/>''}}
 
== Превенција психички поремећаја изазваних магијом ==
Превенција психички поремећаја изазваних магијом, можеу прошлости (али и данас) се вршитиврши се помоћу магијских радњи конкретног карактера (као што је нпр, пуштање крви, зарезивање коже, обредно мешање крви учесника у магијском чину, обрезивање гениталија, купање и...), или може бити везано за обредну употребу биљних и других супстанци (нпр, кофеина, ефедрина, кофеинаалкохола, ЛСД, опијума, хашиша..).
 
Доста превентивних техника магијског карактера повезано је са узимање хране (било у смислу магијске пожељности или забране узимања неке од њих).
 
Једна обимна студија спроведена у 75 (тзв. примитивних) друштава показала је да постоји сагласност између магијских техника и образаца савладавања страха од смрти у западној култури, који се у оба случаја усвајају путем уобичајене социјалиѕацијесоцијализације. У сврху превенције страха у овим друштвима примењују се обреди: жртвовања духу; пуштањем крви и сличним поступцима, самокажњавања итди... Ово истраживање доказуједоказала су да у свим културама, постоји потреба да се савлада универзални страх од смрти и на више или мање посредан начин превенирају психички поремећаји.<ref name=autogenerated1/>
 
Многи од наведених радњи превенције магијом изазваних менталних поремећаја представљају компликоване – церемонијалне магијске ритуале који се и данас примењују и у збрињавању психички оболелих људи.<ref name=autogenerated1/>
 
Многи од наведених радњи представљају компликоване – церемонијалне магијске ритуале који се и данас примењују и у збрињавању психички оболелих људи.<ref name=autogenerated1/>
== Извори ==
{{reflist}}