Ипатијевски манастир — разлика између измена

[[Ипатијевски манастир]] ({{јез-ру|Ипатьевский монастырь}}) посвећен Светој Тројици је [[манастир]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] у [[Костромска област|Костромској области]]. Налази се код места [[Кострома]] на западној обали исте реке у близини њеног ушћа у [[Волга|Волгу]]. Манастир је познат по томе што је одиграо значајну улогу у догађајима руске историје незваним [[Смутно време]]. Манастир се тада нашао у средишту једног од најсудбоноснијих догађаја у [[Историја Русије|историји Русије]]: завршетка [[смутно време|смутног доба]], протеривања страних освајача и успостављања руске државности уз долазак [[Романовидинастија Романов|династије Романових]] на руско престо.

Сматра се да је манастир [[1330|1330.]] године основао татарски кнез Чет, зачетник чувеног рода Годунових. Према манастирском предању, Чет је кренуо пут Москве с намером да ступи у службу код московског кнеза [[Иван КалитаI|Ивана Калите]], али се успут озбиљно разболео. Предахнуо је на месту где се река улива у Волгу Кострома и ту му се јавила [[Богородица]] са [[Апостол Филип|апостолом Филипом]] и [[Ипатије Гангријски|мучеником Ипатијем Гангријским]], после чега је био исцељен. Чет се обрадовао и примио [[православље]], а на месту свог ноћног виђења основао је монашку породицу.

Моћне манастирске зидине послужиле су [[1613|1613.]] године као поуздано склониште 16-годишњем цару Михаилу Фјодорович Романову и његовој мајци, монахињи Марти када им је живот био у опасности. Тада је већ била угашена династија [[Рјуриковичи|Рјуриковича]] и за Русију је почео тежак период, који је добио назив "смутно доба" и трајао је неколико година. Земски сабор је [[1613|1613.]] за цара изабрао младог Михаила као најближег рођака претходних руских царева и то је био почетак нове царске династије Романових. Пољаци су на све начине покушавали да му онемогуће долазак на престо, јер је њихов царевић Владислав хтео постати владар Русије. Мањи одред Пољака упућен је у Ипатијевски манастир да убије [[Михаил I Фјодорович|Михаила Романова]], али је успут залутао и наишао на Ивана Сусањина који им је обећао да ће им показати пут, а тајно је послао рођака да упозори монахињу Марту и њеног сина. Сусањин је одвео одред у непроходну шуму мочварну, где је мучен и убијен, али није открио Пољацима пут до манастира и тако је спасао цара и земљу од страних освајача.

За то време је посланство Земског сабора на челу са архиепископом Рјазањским и муромским Теодоритом пристигло у Кострому и 14. септембра [[1613|1613.]] године је у манастиру одржана литија са главном градском светињом, чудотворном иконом Теодоровске Мајке Божје. Михаил није желео да буде цар и неколико пута је одбијао да прихвати одлуку сабора. Био је сасвим млад, а држава је била упропаштена након смутног доба. И монахиња Марта је са сузама одбијала благословити ступање сина на престо, јер је добро знала како су кратко владали Михаилови претходници и како је ужасан био њихов крај. Тада их је архиепископ Теодорит укорио, рекавши да ће руска земља доживети нове невоље и за њих ће пред Богом одговарати Михаил и његова мајка. Чувши то, Романов је сав у сузама пристао преузети престо и пред иконом Богородице Теодоровске прихватио избор сабора.